Delo

НЕМЛЧКЛ РО.ЧАНТПКА 345 себи што .је Немац и што може радитп на унапређењу Немачке образованости. Брат му Фридрих каже у песми „Немцима“, да ће у Немачкој потећи нзвор новог времена, а исто тако Новалис и Шлајермахер виде у њој свето царство будућности. Тик (гПеск) нздаје први старо пемачке епе и обнавља народне ирпче и бајке (УоНсзћисћег), одушевљава се Хаисом Саксом и „Симплициспмусом“ и кује у звезде „правог немачког“ младог Гетеа; у томе му је десна рука друг Вакенродер, типичан претставннк старпје ромаитнке, којем је главна животна сврха* да се оживи јасно одређени немачки карактер у уметности и у жпвоту. Али иако се националност мора истаћи као важап момепат романтпчког покрета, она ни близу не апсорбује целу снагу романтпчких тежња, нити баца у засенак многе друге тачке, које имају одувек у виду или које су се развиле у току година. Чак би се на први поглед могло посумњати у то народњаштво, кад се узму у обзир широки скоро космополитски погледи романтичара у многом погледу и разгранати рад њихов у свезп са језицима и књижевностима других народа. То и јесте за њих карактеристично, да су и као најжешћи народњаци доспели да се не само удубу у све светске књижевности, те да оставе савршене узоре уметничког пресађнвања и превођења, него и да обгрле својим интересом п све уметности и филозофију и природне науке. То је било још последњи пут, да је читаво коло људи могло стећи универзално а сразмерно не површно образовање. Њихова је основа дакле куд и камо већа од основе Штурма и Дранга, чији се ндеали тежње исцрпљују у идеалу Русевљеву пренесеном у немачке културне и политичке прилике; али је оно што је њих кретало много комплнкованије и од једноставне простоте класичара, који су целу теорију уметности свели у главни закон чистог одржавања форме, те који су дигли до врхунца а уједно п привели крају још у Немачкој у 17. веку започети покрет ренесанса антпке. Романсијери су поннкли пз оба ова књижевна покрета. позајмивши од Штурм п Дранга револуционарни дух, — карактеристично је, како су својскп прихватили Фихтеову кованпцу: ашћШгеп — који .је једини у стању да ствара ново у књижевности, и прпхвативипт неговање старо-немачког, али ослањајући се на другој страни додуше не безусловно али пре свега на узоре класичара, па Грке и објективну лепоту грчке антике, којој као репс1ап1 постављају привремено „интересантну индивидуалпост“ (Софокле Дело, књ. 40. 23