Delo

346 Д Е Л 0 — Шекспир) и којој се онет треба приближитн естетском револуцијом (чему је куцнуо час Гетеовом поезијом). Уз то су бнлп у оштрој опреци са најдуготрајнијим покретом не само у немачкој књижевности већ у читавој немачкој култури, са т. зв. АиШагип^-ом, за којим је стајала сва образована буржоазпја са предкантовском философијом на грбу. Тако су се романтичари одмах на почетку нашли на тако пространој подлози, да ништа не би било несмотреније и незгодније, него хтетп разјаснити цео њихов нокрет из два нли три главна момента. У опће је немогућно систематски покуппти и нокушати формулисатп идеје романтичара, јер су већ онц сами одувек истицали, да им је главна одлика, што су у вечитом постојању и развитку. То додуше важи донекле и за сваки културни и књижевнп покрет, али се код романтике нарочито испољава. Старији романтичари ослободили су личност, створили су индивидуалистичку критику, и потребно је пре свега да се по њој о њима самима суди, јер по критичким начелима Лесинговим или и Шилеровим онп би зло прошли; уз то би и слика овога отсека немачке књижевности испала бледа и непотпуна, јер њихов позитпвап рад, њихова дела, губе иеоправдано много за потоње нараштаје, кад књижевнн судија не има вечито иред очпма њихову личност п њихове тежње, ма колико да су проблематичне п чисто мутне н нетачне. Шта би били данас само по својим списима браћа Шлегли, па Тнк и Вакенродер, до мало те не празна имена; а без њих престаје романтички покрет и цео његов зиачај за књижевност. Њих, т. зв. романтичку школу — а школом се можда нпје нп један покрет незгодније назвао, — искупила је у коло више теоретска мисао о потреби удруженог рада (у писмпма говоре вечито о син-филозофисању и син-полемисању), а избацили су их на површину и створили управо њихови противници. Они даровити људи, којп су се у својим жељама и мислима осетили спутани владајућим правцем, ма како да су те жеље и мисли биле многобројне и не једном различне међу собом, нашли су се на окупу, да би заједничкнм отпором нзвојевали себи већу слободу. Те стога, пре него што застанем краће или дуже код појединаца, што се код толике универзалности ни у оваком кратком прегледу не даје избећи, најбоље ћу истаћи неке заједничке тачке, ако нођем од њихових протпвника. У те противнике не може се: убројати нпкако Гете, а нп