Delo

НЕМАЧКА ГОМАНТПКА 347 •ч Шилер, и ако је било испада и с његове п с романтичне стране. Мора се констатовати, да су Шнлер а поглавито Гете, за роматичаре стајали изван домашаја; кад се и не узме у обзнр дух и големи утицај оба класичара у којем су романтичари одрасли, онн суимиу најсамосталнијим својим часовима признавали ауторнтет, а кад су се дизали на њих, борба није имала вид уздизања над противником или презирања, као на пр. њихова борба против „просвећених“ (или „просветника“ АиШагег), него више тежње млађих, да и они задрже који пут право према старијем и паметнијем. Било је додуше тачака у којима се н начелно пису слагали, али жучнији нападаји потицали су редовно услед личног расположења и држања класика, нарочито Шилера, према неким првацима романтике. У доба када су се Гете и Шилер били нознали и нашли, те се удружени набрзо осетилп тако нечувено снажни, да су се удвоје (чланцима и ксенијама) усудили дићи против читаве књижевне Немачке, у томе добу природно је да, знајући своју вредност, нису много гледали, хоће ли угодити свакој ћуди млађих ма и даровитпх књижевника, а пре свега, нису допуштали, да се ови њима и за часак титрају. ОгоеШе, са својом бурном и јединственом прошлошћу, још увек младић срцем и душом и ако посреди своје класичне периоде, најширих груди и спреман да разуме све, седео је пострани у Вајмару и, идеал целе млађе књижевне генерације, делио је ио вољи мидости и показивао се „благонаклоним" према млађима; тек много касније имао је озбиљнијих снорова са романтиком. Али Шилер, којн нпје руже берућп дошао до свога имена, од природе озбиљан и у неком смислу филистар у великом, у то доба и публично велпка књижевна сила као уредник „Хора“, дакле у центруму књижевности, није никако знао за шалу. Из његових личннх сукоба са браћом Шлегл изродила се противност између њега и романтике. Зачеци њени дају се укратко приказатп. Кад је Шнлеру иријатељ Когпег послао одломке В. Шлеглова превода Дантеа, те кад га је загштересовао за младог преводиоца, учинио је овај што је мислио да треба, па је позвао Внлхелма за сарадника на „Хорама“, а одма га је препоручио и „Јенском Књижевном Листу“, па му је ставио у изглед и доцентуру у Јени; Вилхелм Шлегл, једини присни пријатељ и ученик усамљенога и заплашенога Бпргера у Гетингену, баш у време кад је Шилер неоправдано оштро ударио на Биргера, несамосталан 23*