Delo

I К Л 0 ОЧ одлучнтм, да лп да зппроеи матер или кћер. Она кореспоидпра еа '1'ридрнхом Шлеглом н другнма сасвпм оабнљно, и свп с.у усхнћенн н>оме. Умире млада, п моштују .је као светпцу. По I утецајем ових и другнх жена стварао се преокрет у мпслима романтнчара о женском митан.у, о друштвеном мо* ра.ту м у омКе о свему свету. Нмкако ме треба ммслнтн, да су они нвамглн с каком готовом новом пауком н.ти фплозофским смстемом мред свет. Оин су мротмвећн се старом м дотадањем тек тражнлн ново, те новмма м лежм мре свега у томе мротиввењу: нначе је све још врмло у н.мма м мозитмвно се тек стварало. 'Го су наравно тн даровнтп људн м самп увмђалн, ма су то н пстнцалм: да је романтмка у вечиом постајању, да се не да мнкаком теорнјом исцрпстп м да би само дмвинаторска крмгмка смела упустмтн се у карактермсање романтмчког ндејала. Па мммк су браћа Шлегли м н.пховп другови покушавади у вмше маха, да мротумаче смерове романтичке појезије, п онп су та тумачења тако категоричкпм тоном просипали у својим Фрагментима ЈГсписпма. да бн се човек у први мах могао замста мревармтм ма мх држатн суштим теоретичарпма. У нстини оии никад нпсу умелп до краја да дефинишу својнх теорија, .јер дефшшцпја не зна за негацију, а онп су поникли из негмрања; међутмм, у том је уједно м лмбералност ромамтмчкмх могледа на свет м ма иојездју. Држећи изнад свега ммдмвмдуалмост па и самовољу песн[1чку, онн су сваки час моралм посезатм за иовмм тумачењем истога појава, те га нда покумтти везатм за пређашње илм га њему подредитм, при чему нмсу мрезалп од вратоломностп. Алм кад би код вечмтог обнављања, м кра.ј све смелости у везмвању м иодређмвању, најзад ипак један фрагмент гонио у лаж други, те кад би парадокси начншглп врзмно коло тако да нису момагале вшме нп порушеие међе мзмеђу науке н уметности, затим мзмеђу мојединмх уметности м мзмеђу њмховмх делова, онда су тражмлм сиаса у вечмтом развмјању својмх мисли м своје појезмје, у вечној мроменм закопа који су подложни самовољи појединаца, у прогресивпо.ј унмверзалпојезнјп, да сврше напослетку скоком у романтичку иронију. У ту романтмчку иронмју прелазе као у клупко свм концн њмховмх теорема, и с помоћу ље је још понајлакше доћм до извеспих молазнмх тачака. Она свеза пзмеђу стварача уметнмчког дела и његова посматрача, рецимо између пмсца и чмтаоца, коју не слуте приказани објекти, да-