Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 59 узрујаност од чудног, загонетног извештаја Пухова! Стотпну ми питања навре на уста, али упитах Пуху најглавније. — Молим те шта је то могао Ожобина причати, а да вас толико узнемири? Шта сам ја то неупутно рекао? — Све! викну Араб ширећи руке... Од прве до последње речи, све! Кад се долази у Мавританију треба држати уста као зашивена! Мени прекипе, те и ја стадох викати: — Ја само пролазим кроз Мавританију, мањ ако и то није забрањено. А ако је тај ваш Ожобина што год измислио, због чега би ме могли кривити, ваљада се можемо суочити, ваљда и овде има суда! Обојица се стадоше обзирати и Пух шану: — За име божје, немој викати! — Како нећу! прихватих нижпм гласом... Не питате ме ни шта је самном, ни зашто долазим, него ми изпдосте у сусрет, да ме корите и бедите, нн крива ни дужна! Не чудим се чичи, јер знам да се боји и своје сенке, ади се чудим теби, П\тше! 9. Обојица се насмејаше. Стари ме ухвати за браду и рече: — Бештијо даламарска, увек си исти, увек напрасит! Али овога пута имаш право, де! Ја те уверавам, да поштоноша није ништа ружно рекао, баш напротив, хвалио те као најбољег Левкађанина, али тек,... н>т... сад, свеједно, то тп не можеш разуметњ! Него, де испричај шта је с тобом? Упутисмо се, ја међу њима, кобила замном. Започех речима: „Браћо моја, прича је кратка и јасна^ и пре него што стигосмо до чела прве улице, беху чули све. — Пази сада добро што ћу ти рећи! Ми морамо у велику гостионицу, јер те тамо очекују. Тамо ћеш и вечерати као мој гост, а и ноћити за ноћас. Пошто седнемо, ако тп ја рекнем „либеро“, можеш све то што си нама испричао слободно поновпти пред свима, а ако ја шапнем „каве“, онда се ограничи да одговараш само на питања, и то опрезно! У првом случају значиће да нема никога из дикефалског носланства, а у другом, да има. — Врло добро! — потврди Пух, а шта ћемо с кобилом? — Бештија ће се постарати за бештију, — ти ћеш је предати где знаш! одговори стари, па настави: — Пошто уђемо у трпе:зарнју, ја ћу те одмах приказати, pehii ћу: „Господо, ово