Delo

60 Д Е Л 0 је мој прнјатељ, Шиме Вако, укбук и књижевник из Даламарије!“ Ако затим додам лагано „сенци“, онда зађи па се редом поклони пред сваким, наравно, почињући од оних у зачељу. Значи, да ћемо затећи оба Камика и кептена Ђаз-Ћуза и приона Матна. А што се тиче наших Доктора Дига, војетаре Јозоја, ој-укбуке Плосила, с њима се здравп на послетку! Јеси ли ме добро разумео? — Није то тешко разумети, чича, и извршићу све те церемошце, теби за љубав. Он зажмури и стаде упредати једном руком леви брк, а другом кесер, па рбче као за себе: Ја мислим да се Ћаз-Ђуз нарочито вратио у трпезарију, Да чује. Пух додаде: — II ја мислим! А стари ће њему., кезећи се: — Ти не мислиш ништа, иначе бп се већ побрннуо за кобилу, да не идемо овако кроз улицу! Без ње, а нас два, нећемо привући пажњу! Добродушни Пух, без речи узе од мене узду и одгега се у варош водећи „бештију“. Нас двојица остадосмо ћутке, докле се мени не досади, те рекох: — Па добро, стари, хоћемо ли већ? Он се упути и започе: — Буди опрезан, много опрезан, мерн сваку реч! — Ма кога врага, стари, да мерим? Што самја, најпосле, да се мојим речима даје толика знатност? II кога ђавола имам да крнјем? Ваљда да не причам како сн ме некада носио под капутом и шибао прутићем, а ја тебе учио аз, буки!? Пди, молим те, са твојнм претераностима! Уђосмо у прву улицу, осветљену фењерима, праву, широку, са малим кућама. Света је било врло мало и по улици и по дућанима, а тпшина беше така, као да није било живе душе. Што даље пђасмо, зграде беху угледније и веће, али не велике. Половину те улице пресеца друга, која је с леве стране кратка и узана, а која се на десно шири у простран трг, где је велика двобојница, са више прозора него што их има цела' улица. По томе и по стражарама пред улазом, познадох да је то двор. Запитах старогв: — Оно је двор?