Delo

0 ОПАЖАЊУ ДУБИНЕ 61 физиолошки супстрат тога факта. Нека се они брину, како he да се измире са једним несумњивим фактом непосредног искуства; психолог има само да тај факат учини доиста несумњивим. Такође и докази прве врсте нису за психолога у првом реду меродавни; ипак се он на њих мора пре да обазре него на физикално-физиолошке, пошто они представљају само једну нарочиту страну непосредних искуствених факата, и то страну такве врсте да се из посматрања њеног много лакше могу констатовати и остале стране тих факата, него што би то без тога било могуће. За то ћемо ми на првом месту да расмотримо математичке доказе, док ћемо нспитпвање физиолошких аргумената оставитн за другу прилику. Ну пре свега напомињемо д& ћемо међу психолошким доказима нарочито истакнутн један факат, који је до данас остао потпуно неопажен и ако је он од пресудног значаја по сам проблем, на основу чега се надамо да ће наше решење сам проблем довести крају. Математички докази који говоре за одн. против опажања дубине јесу детаљно и готово потпуно побројали и испитивали Штумпф1 и Линс1 2. С тога ћемо најбоље учинити ако исте изложимо ослањајући се директно на Штумпфа и Липса, из чега ћемо видети да је неке од тих доказа Штумпф прецењнвао, док је Липс неке подцењивао. Први доказ, који Шумпф наводи,3 гласи: „Непосредно престављена површина јесте или равна или крива-.... али и равнина и кривина ннволвирају трећу димензију. Оне изражавају нешто о површини, што се односи на дубину; на име датост или осуство нагиба ка дубини. Погрешно би било веровати да само крива површпна инволвира представу дубине, а да је равна негира. Јер сваки негатнван појам садржи све што и позитиван само још додаје негацију. Ма који дакле од њих био позитиван, то мора, кад један садржи представу треће димензије, и други то исто да чини.“ Липс признаје тачност' доказа, ако се предпостави да су равнина одн. кривина битне особине површине; али он одрпче 1 С. Stumpf, Uber den psychologicshen Ursprung der Raumvorstelung. Leipzig, 1873, S. 176—183. 2 Fh. Lipps, Psychologische Studien, 2 Aufl. 1905. S. 83—111. Ова Лписова расправа (Простор опажања впда. III. Свест дубпне) јесте једна од пајбољпх, које су наппсане од стране емппрпста протпв опажања дубнне. 3 н. н. М. стр. 96.