Delo

430 Д Е Л 0 га трпим. Зар је то боље? Ја сам тада још могла да се допадам, код мене је била моја лепота", настави размишљање Дарија Александровна, — и прохте јој се да се погледа у огледало. Она је имала у торбици путничко огледалце и хтеде да га извади; али, погледавши у леђа кочијаша и писара који се љуљаше на боку, она осети да he је бити срамота, ако се неки од њих осврне, и не хтеде да вади огладало. Али, и не огледајући се, она је мислила да и сад још није доцкан; и сети се Сергија Ивановича који је био особито љубазан према њој; сети се пријатеља Стивиног, доброга Туровцпна, који је заједно с њом гледао њену децу за време шарлаха и био заљубљен у њу. И још је биоједан млад човек који је, како јој у шали рече муж, налазио да је она најлепша од свију сестара. II најстрасније и најпемогућније романе замишљала је Дарија Александровна. „Ана је одлично урадила, и ја је ннкад нећу осудити. Онаје срећна, чини срећним другога човека и није стуцана као ја, већ је јамачно, као и увек, свежа наметна, отворена према свему“, мншљаше Дарија Александровна — и лупешки осмејак набираше њене усне, нарочито стога што је Дарија Александровна, мислећи о роману Анином, паралелно с њим замишљала у себи свој готово такав исти роман за замишљеним мушкарцем, који је био заљубљен у њу. Она је тако исто као и Ана све признала мужу. Чуђење и збуњеност Степана Аркадијевича при овом извешћу принуђаваху је да се осмејкује. Са таквим маштањем она дође до савијутка, који је са друма водио у Воздвиженско. - XVI. Кочијаш заустави кола и окрете се на десно, ка ржаном пољу, где крај кола сеђаху сељаци. Писар хтеде да скочи с кола, али се затим предомисли и заповедпо викну сељака, мамећи га руком к себи. Ветрић, који се осећаше при кретању утиша се кад кола стадоше. Обади нападоше на ознојене коње који се срдито брањаху од њих. Метални јек откивања косе, који долажаше од сељачких кола, утиша се. Један од сељака диже се и упути фијакеру. — Их, ала иде као разглављен! — срдито довикну писар сељаку, који је босим ногама лагано газио по чворугама сувог неутрвеног пута. — Ајде море!