Delo

418 Д Е Л 0 „Милионе живота си „живим прахом оградио, „милиони тобом дишу“. (Вечерња Молитва) „Милиони тобом дишу“! Седми дан, т. ј. дан одмора после шестодневног стварања, мора да је за Бога био најкраћи од свих дана; јер, заиста, онај, који својом силом свачему живот даје и којим милиони дишу, није могао на дуго ставити у покој ту своју силу и успавати живот, којим цело шестодневно стварање живи. Створеном свету је непрекидно потребно присуство Божје. Бог одржава свет. Но Његош не жели ни да улогу Творца редуцира на више мање пасивну улогу одржања једном створеног света; његов Творац ствара још увек, ствара непрестано; Он је без престанка „творитељном зањат поезијом“. Свет се без престанка обнавља; једнога минута празнује васиона своје Преображење, а другог своје Васкрсење, но истовремено с једним и другим празновањем празнује она вечито Бого-јављење. Бог се јавља у природи без престанка, и то не као пасиван учесник празновања но као најактивнији устројитељ и декоратор свечаности. Природа је непрекпдна свечаност, којој Бог стално присуствује. А Бог није као човек, који окренут лицем једној ствари стоји окренут леђима другој. Онјеуистом моменту код свих својих створења, у њима и изван њих, увек свему својим лицем окренут. Зато песник вели: „Око моје сљеди и налази „свуда чуда твога присуствија“. (X. Ноћи) Моћ Божја засведочена је на све стране. Довољно је погледати по свету и осетити ову моћ; безбројне споменике нодигла је она себи, безбројним моћним делима засведочила биће и присуство у свету свога носиоца — Бога. И мрав је једно моћно дело Божје као п слон; јер није требало мање моћи за створење мрава него слона. Овако говори патријарх Бркић о Богу: „Колико му труда свијет стаде, „онолико један трунак мали, „што се игра вјетром до облака“. (Шћепан Мали).