Delo

238 д & л о 1751. год. ппше Сулејман наша из Требиња пнсмо которском управитељу. Уврх нрнјевода тога ппсма стојн, да је то инсмо „прпјевод са српскога језика“ („Traduzione dall’ Idioma ■Illirico-Serviano").1 1752. год. (25. маја) препоручише црногорски главарп митрополнта Василија малорускоме хетмапу К. Григоријевићу. Нисмо се овако почиње: „Слишавше мн вђ далекихњ страпахЂ сербск/л земли вђ нределе ЧерногорскомЂ о вашем внсокосштелствћ...“2 1752. год. (25. маја) нреиоручн црногорски митрополит Сава и народ црногорски „митрополитскаго наслгћдника п врона сербскаго екзарха Васгшл Петровича“ руској царипи Јелисавети. У писму се помиње и „воздихаше вђ сихђ странахЂ македонскихЂ уже глубоко падшаго славеносербскаго государства44.3 4 51753. год. (21.јан.) пише владпка Василије Петровић „др жавној колегији иностранпх дјела“. У писму се иомиње „ycep^ie“ „черногорскаго славеносербскаго народа“, каже, да се Црногорци нијесу јуначки бранпли, „то бн подлинно вђ неволго попалисн, лкоже и протчал Сербгл....“А 1753. год (20. фебр.) замоли цриогорски митрополит Василије Петровић „смиреннИ пастшрБ“ „черногорскаго сербославлнскаго народа“ неке ствари од Русије.6 1753. год. (22. апр.) написа писмо црногор. митр. Василије Петровпћ рускоме „канцелару“ Алексију Петровићу Бестужеву Рјумину, у ком каже, да би се у случају рата с Турцима око Црногораца (Примораца и Брђана) скупили „всгћ окрестпне (= околни) славеносербсте народн“.6 1753. год. (2. маја) гшса Василије Петровић, митрополит црногорски, грофу Петру Ивановићу (Шувалову) о приликама у Црној Гори и рече, да Турци настоје, да покоре Црну Гору под своју власт „какЂ и протч1л наши лвјбезпМшЈн земли сербскгл“.7 1 У рукопису у проф. Ј. Томића из млет. архива: Sen. Secr., Dispacci, Prov. Gen. di Dalmazia f. 179. 2 M. Драговпћ, Споменпк срп. кр. акад. књ. 25. стр. 11a. 3 М. Драговић, Споменик срп. кр. акад. књ. 25. стр. 9. 4 М. Драговић, Споменик срп. кр. акад. књ. 15. стр. 12. 5 М. Драговић, Споменик срп. кр. акад. књ. 25. стр. 13a; тако исто и на стр. 136. 6 М. Драговић, Споменпк срп. кр. акад. књ. 25. стр. 14a u 15a. 7 М. Драговић, Споменик срп. кр. акад. књ. 25. стр. 18a. Василије често ппше у својпјем писмима, дајеон „врона сербскаго екзархл.". ibid. стр. (96) .156, 186, 196, 21a, 22a, 32a, 346.