Delo

“242 Д Е Л 0 17(>8. год. (20. авг.) инше кнез Димитрпје Голицин из Беча кнезу Александру Голицпну у Петроград о Шћенану Малом п шаље му „концентЂ“ писма које је иослао у Црну Гору „серО* скому invrpiapxy Василио и митронолпту Савнћ ua славлно сербСКОМЂ ЛЗИК'ћ“.1 1770. год. ппше далматпнски управнтељ (нровидур) из Котора млетачкој владн и каже, да му је Шћепан Мали нисао нисмо „на српском језику“ (in lingua serviana).2 1773. год. пнше далматпнскп управитељ из Вадра млетачкој влади, даједобио више гласова из „Албаније“ (Боке) који по* тврђују „фанатпзам подложнијех Срба грчкога закона“ („fanatisino dč sudditi greci serviani“).3 1770. год. тужи ce Сава Петровић, владика црногорски, ми* трополпту московском Платону, што „никаква епархија нема свога природнога архијереја „Сербина““, тужи се, што се цариградски патријарх мијеша у „Сербскт Нацтнг“; моли га, да ради код порте, да се Грци не мијешају у „Сербскш нацтнг“4 итд. 1783. год. види y*V. глави 1783. год. 1788. год. пише Иван Радоњић, црногорски губернатор, руској царици Катарини II.: „Сада мп сви Срби Црногорци молимо вашу царску милост да пошљете к нама књаза Софронија Југовића“.5 1789. год. пише опет Пван Радоњић, црногорски губерЕатор, руској царнци: „Сад ми сви Срби из Црне Горе, Херцеговине, Бањана, Дробњака, Куча, Пипера, Бјелоиавлића, Зете, Климената, Васојевића, Братоножића, Пећи, Косова, Призрена, Арбаније, Маћедоније припадамо вашему величанству и молимо, да као милостива наша мајка пошљете к нама књаза Софронија Југовића“.6 1789. год. (22. јуна.) пише црногорски губернатор Ивап Радоњић руској царици и каже: „Наши биједнп Срби сваки час очекују помоћ од вашега величанства“.7 1 М. Драговић, Споменик срп. кр. акад. књ. 22. стр. 37a. 2 С. Љубић, Спом. о Шћепану Малом, стр. 125. 3 С. Љубић, Спом. о Шћепану Малом, стр. 138. Нсп. још стр. 16, 19, 39. 4 Гласнпк срп. уч. др. XXII. (1867) стр. 357, 358. 5 Гласник. срп учен. др. књ. 72. (1891) стр. 296. 6 Гласник срп. уч. др. књ. 72. стр 297. 7 М. Драговпћ, Гласнпк срп. уч. др. 72 (1891) стр. 296.