Delo

0 КАТАСТРУ 263 се можда са петом илп шестом линијом за детаљисање не дође и до линија од дужине од 200 до 300 метара. Ове пам линије за детаљисање служе као основа за сни* мање граница појединих добара а у заплави целе дотичне општине или и целога потеса. Утврђивање поменутих линија за детаљисање бива тачним одмерањем крајева тих линија од већ познатих трпгонометропа и полигонских тачака (и линија) чије су координате већ изра* чунате. Да би резултат катастарског премера могао бити општа својина, дакле, да би се подацима добивеним сваки према по*. треби могао послужити, неизоставно је потребно да су сви подаци за цртање планова и за рачунање површпна потребни датн у бројевима. Графичким путем снимљен детаљ, поред тога што је нетачнији, неда се ни за сваку могућну иотребу употребљаватп, па није ни за израду планова у разним размерама снретан а нарочито је .још и посао око одржавање катастра према његовом свагдањем стању и много тежи и заметнији па стога и много скупљи. Са системои линија за детаљпсање, чије је свагдање поново одређивање веома лако и просто, врши се одржање и стога се данас начин детаљисања, којп смо напред укратко поменули и при коме се сви додаци престављају бројевима, и сматра као једини који потпуно одговара смеру савременог катастра. При снпмању парцела служимо се скицама које на доброј хартији цртамо употребљујући за то листове од 50—60 сантиметара дужине и 40—45 сантиметара ширпне. На овакве се листове преносе све тачке које су теодолитом одређене, Кад су осем овога и све потребне линије за детаљисање у скпцн нацртане, онда се и сав детаљ у скицу уноси и при томе се води рачун да се сваки па и најмањи детаљ јасно престави. За овај посао служпмо се размерама од 1:500 за насељена места а за парцеле према њиховој испарчаности l: 1000 па и до 1:2000 При снимању дотичне скице (која треба свакад целе потесе да обухвата) почиње се од граница тог потеса и одмерањем управних остајања која не смеју у равницама износити више од 30 а у бреговптим пределима не више од 15 метара, одређује се свака тачка у којој се граница потеса видљиво мења