Delo

58 Д Е Л 0 Овај се преокрет брзо пренео и у А.-Угарску; и преговори које су српска и а.-угарска влада повеле пред истек другог уговора, остали су без резултата. До уговора није се дошло, и након двогодишњег продужавања трајања старога уговора, настуипло је у априлу 1906 год. неуговорно стање, које је, са мањим прекидима, трајало до краја 1910 године. Споменуто је, да је наш извоз, све до 1905 год. закључно био врло јако привезан за а.-угарску пијацу, и стога je било сасвим објашњиво, што су многи, којима је била позната ова привезаност, али који нису дубље испитивали њене узроке, имали уверење, да he Србија морати врло брзо капитулирати. Колико је ово веровање било јако, довољно је да напоменем, да је исто мишљење делио и један од најјачпх теоретичара на пољу трговинске политике, Александар von Матлековић. Псто мишљење било је и код нас јако распрострто, те су се први месеци царинског рата са великом зебњом очекивали. Али, на наше веома пријатно изненађење, убрзо је констатована нетачност мишљења Матлековићева п неоснованост наше бојазни. И ако дотле унућена искључиво на а.-угарске пијаце, наша пзвозна трговина убрзо је нашла нове путове, а наши извозни артикли убрзо су задобилн леп глас на другим пијацама. У место очекиваног застоја настало је, као што смо у досадашњим чланцима изложили, само померање у нашој извозној трговпни. Овде ће се то чомерање у кратко рекапптулирати, са повлачењем једне паралеле између наше извозне трговине у времену пре н за време царинског рата. Одлнка новог правца наше извозне трговпне нрема трговинн из времена угорпог стања састоји се у овоме: 1. До 1905 год. закључно наш извоз иде искључиво на а.-угарску пијацу; иосле 1905 год. извоз се распоређује на неколико пијаца: на Немачку долази 17—40%, на Турску 15—25%, на А.-Угарску 15—30%, на Белгију 10—20%, на Италију 3 до 6% и т. д. 0 значају овога номерања једва је и потребно говорити. Трговпна упућена на само једну нијацу, налази се у великој зависности од коњјуктура па тој пијапи, тако да свака промена која се овде иојави, нзазива одговарајућу промену и тамо. Саме промене у коњјуктури могу битп изазване разним узроцима, алп ћемо ми овде спо.менути свега два: а) Промене изазване ироменом у домаћој пропзводњп. Као