Delo

Л А Ж И 233 Да ви знате како сам ја сањао, у својој младости, о овом свету куда ме водите сад, где је и сама женска тоалета читава поезија, где ствари чине изврстан оквир радости и болу !... „Кад би само те жене имале душу од исте материје од које и своје хаљине!...“ прекиде га Клод, смешећи се... „Али ја вам се дивим“, продужи он; „мислите ли ви случајно, да ћете припасти томе свету зато што ће вас примити Г-ђа Комов, странкиња, чији је дом један пролаз, или што ће вас примити нека од пет шест радозналих госпођа које ћете ту срести, и које ће вам рећи да су код куће увек пре ручка ? Ви ћете ићи у свет, мој драги, ви ће те ићи много, ако вас тај спорт занима ; ви нећете њему припасти никад, колико ни ја, колико ни један уметник, ма он био геније, јер ви ту просто нисте рођени, и јер ваша породица није одатле. Примаће вас, чиниће вам задовољства. Али покушајте да се одатле ожените, а ви ћете видети... И то је срећа коју вам желим... Те жене о којима сањате да су тако деликатне, тако фине, тако отмене, благи Боже! да их само познајете! Таштине које облаче кројачи Ворт или Лафериер... Нема међу њима ни десет које су кадре да имају један истински осећај. Још најпоштеније су оне које узму једног љубазника, јер у томе налазе задовољства. Кад би их ви распорили, нашли би сте на место срца рачун кројачице, пола туцета предрасуда које им служе место принципа, бесну жудњу да помраче ову или ону... Јесмо ли ми довољно глупи те да се нађемо баш овде, у овим колима, нас два човека више мање разборита, који имамо посла код своје куће, — и ви што вам дрхти срце на помисао да се помешате с великим дамама или са онима које су тобож такве — и ја !...“ „Шта вам је данас урадила Колета ?“ благо упита Рене., кога је оштрина речи његова пријатеља ранила, као што се то већ често дешавало; али како би се могао наљутити на њега због те врсте непријатељства против својих илузија, које му је Клод тако приказао? Готово увек ове бесне декламације проузроковало је — он је знао добро — охоло понашање те глумице, у коју је јадник био лудо заљубљен, а која се играла њиме, волећи га, ипак, на свој начин. То је била једна страст основана на мржњи и похотљивости, које кваре срце мучећи га и претварају онога који их осећа у дивљу животињу. Једна од особених црта ове врсте љубави, јесте што постају путемоштрих ■и силовитих криза, као што су и физичке слике, којима се оне