Delo

234 Д Е Л 0 наслађују. Клод је без сумње мало час видео изненадно, као у муњи, лице своје љубазнице, и изненадно беснило против њезаменило је добро расположење које је добио посетивши Фреснове, — беснило које би задовољио у том тренутку ма каквом парадоксалном увредом. Он се дохвати разговора који је отпочео његов пријатељ, и стежући му руку свом снагом, рече му смејући се смехом каквог болесника: „Шта ми је урадила?... Хоћете ли да оцените овог оштрог аналитичара женског срца, овог тананог психолога, како ме називају по новинама, овог Жобара1 високог рода, како сгзм себе зовем ? Ах! Моја памет ми је само служила да осветли моје глупости !... Јесам ли вам причао“ — додаде нижим гласом, „да ме је стид да будем љубоморан на Салванеја?... Али ви не познајете Салванеја, кицоша нове врсте, који се забавља са свеском чекова у руци — што гласе на сто динара од прилике, и простак!... С носем као фишек, ољуштеног чела, великих очију на врх главе, лица као у говедара!... Али ето: он је англоман, већи Енглез од велског принца. Провео је прошле године три месеца у Фиренци, и слушао сам га како се сам хвали да за све то време није обукао једне кошуље која није била опрана у Лондону. Ла вас молим да верујете да у том свету, који вас толико очарава, једна таква црта даје човеку више части него да је написао Набоба или Маљ, ова два ремек-дела. Па шта! Та личност се свиди Колети. Он је у њеној ложи исто као и ја. Гледа је очима човека који се опија вискијем. Он је пронашао да се иде, после Опере, у друштву, на чашу овог одвратног алкохола у једну загађену крчм) у Лафајетовој улици; одвешћу вас, па судите какав је странац... И Колета пристаје да иде тамо, и Колета иде у затвореним колима с њим... — Ах то! Каже ми она: ви нећете бити љубоморни на онога? Прво, он удара на ракију ... „Оне вам то говоре, те женке, оне вам нагрде, чак до његова физичког живота, онога с којима су вас јуче превариле... Укратко, јутрос, био сам код ње. Штату? Знао сам све, и нисам веровао. Један Салванеј! Да га видите, разумели бисте да то, заиста, није вероватно, и она, познајете је, с њеним лепим нежним очима, њеном лепотом тако фином, са устима какве је сликао Ботичели ?2... Ах ! Каква жалост !... Да, био сам код ње.. 1 Жобар, белгиски научар, по пореклу Француз. Рођен 1792, умро 1861. 2 Александар — Сандро Филипепи, славни талијачски сликар, рођен у Фиренци године 1447. Премннуо 1510. Пр.