Delo

240 Д Е Л О јана; косе плаве и црне, лица осветљена црним и плавим очима, мишице јаке или танке. Лепезе су се махале, накити сјактили, речи и смех мешали се у један велики неразговетан шум. Преливање материја у хаљина чинило је од ове половине салона, где су биле жене, сјајну противност мркој гомили црних капута збијеној у другој половини. Неколико жена ипак стојале су међу људима, а неколико људи видели се као залутали међу столицама, где су жене разговарале. Цело ово друштво, и ако врло мешовито, састојало се од лица која су одавно навикла да се састају једно с другим непрестано, по местима која служе као заједничко земљиште за разнолики свет. Било је ту војвоткиња из најчистијег предграђа Сен-Жермена, ових жена које склоност према спорту и милостињи води готово свуда. Било је такође жена великих финансијера и жена из дипломатских кругова, цео низ представница космополитске елеганције, па чак и простих жена појединих уметника, које су ишле за срећом својих мужева по ручковима и посетама. Али, дошљак као што је Рене Венси, није могао разликовати ниједну друштвену особеност која је делила овај салон у читав низ врло различних групица. Он је гледао овај призор, који је превазилазио, као први утисак изложене раскоши, све његове заблуде из младог доба. Усред шума гласова, представише га неколицини људи који се сретоше при проласку и неколицини жена из последњег реда столица. Он се клањао, муцао неколико речи као одговор на комплименте које су му правили љубазнији људи и жене. Г-ђа Комов, која је опажала његову пометеност, би тако милостива да га не остави, у толико више што је Клод, без сумње под теретом нове кризе у својој страсти, био ишчезао — свакако је отишао међу кулисе, — и кад три удара одјекнуше, песник се нађе, врло природно, поред кнегиње, седећи у сенци једног од џбунова који су опкољавали стуб претков. Каква срећа што је нашао такво место, где се могао склонити од радозналих погледа! IV „Каваљер." Две слуге у ливреји подигоше завесе, и појави се врло мала бина. Како је текст у књизи садржавао просто ове речи: „У једној башти, у Венецији," декор је могао бити сведен на једно илатно које је затварало позадину и на хрпу биљака, донесених