Delo

252 Д Е Л О а) Представници јужне групе јесу ови језици: 1. Стари словенски језик, на који су у IX веку превели Свето Писмо Ћирил и Методије. Овај словенски језик треба да зовемо старословенским а не црквенословенским, као што се често чини. Ствар је у том, што старословенски језик у оном облику, како је дошао до нас у најстаријим вековима, не сме се бркати са познијим црквенословенским језиком, који представља модификовање старога језика под утицајем појединих живих језика. Задржавајући назив црквенословенски за овај последњи језик, ми ћемо језик словенских првоучитеља називати старословенским; што се тиче назива стари црквенословенски или староцрквени језик, које су предлагали неки научници, они су неподесни, јер се лако могу бркати са називом црквенословенски језик. 2. Јужној групи припадају даље језици бугарски, српско-хрватски и словеначки, који се и сада говоре. За бугарски језик потребно је напоменути ово: после дугога колебања наука је на крају дошла до тог ресултата, да старословенски језик припада бугарској груии' наречја, дакле да је једно од старобугарских наречја. Због тога неки научници зову овај језик и старобугарским, али то није сасвим тачно, јер у садашњем бугарском језику налазимо читав низ наречја, која су потомци других старобугарских наречја а не онога, који је у старословенском језику. Даље, до сада још није у бугарској групи нађен непосредни потомак овога језика, а врло је могућно, да су дијалекти, који су му били као основа, имали особиту судбину и да их је нестало ма на какав начин. Споменици старословенског језика дошли су до нас у глаголским и ћирилским рукописима. Најстарији датирани ћирилски текст јесте Остромирово Еванђеље (1056 — 1057), које представља старословенски текст у рукопису руске редакције. Недавно је пронађен натпис цара Самуила из 993. године. Од недатираних споменика Маринско и Зографско Еванђеље можда долазе пред крај X века. Најстарији споменици бугарскога и српског језика падају у XII век, а најстарији споменик словеначкога језика јесу Фрајзингенски одломци из X — XI века. б) Источну или руску групу чине: великоруски са своја два наречја, северним („окавлцемв", о -наречјем) и јужним („акаi Потанко излагање питања о старословенском језику у разним његовим ступњима дао је Јагић у својој расправи: ?,Zur Entstehungsgeschichte der altkirchenslavischen Spiache“ у Denkschriften der Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien, phil.-hist. Klasse, Bd. 47. Беч 1900.