Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКаЦИЈА ЈЕЗИКА 253' 1ошемЂ“, а - наречјем), белоруски и малоруски језик. Некад се источна група делила на три дела: северни (говори НовгороНана и Кривича), средњи (говори Дреговича, Радимича, Вјатича и можда Северјана) и јужни (говори јужноруских племена). Прва група говора дала је на крају северно великоруско наречје, друга у западном делу (говори Дреговича, Радимича и нешто Вјатича) белоруски језик а у источном делу јужно великоруско наречје; трећа група је основа садашњем малоруском језику са његовим наречјима (од њих су главна : северно малоруско, украјинско и галициско). Најбољи преглед опште судбине наречја источних Словена у вези сс њиховом историјом дао је А. А. Шахматов; в.. „Внциклопедическп! Словар!>“ Брокхауза и Ефрона (чланак „РусCKiii лзнкђ" у одељку ,,PocciH“). Најстарији споменици рускога језика јесу словенски текстови руске редакције XI века и кратки натписи на новцима као и кратки натпис на Тмутороканском камену. в) Западна група састоји се из ових језика: чешкога са блиским му словачким; пољскога и блискога му кашупског ; два лужичка језика, горњег и доњег; и, напослетку, сада већ изумрлога полапског, језика полапских Словена. Овај језик, како се чини, коначно јеизумро у XVIII веку, и ако су можда још у почетку XIX века поједина лица још памтила по што год из језика својих предака. Његови споменици су речници и неки записи из XVII и XVIII века. Најстарији споменик чешкога језика је из XIII века а најстарији споменик пољскога језика из XIV века; до тога времена како чешки тако и пољски језик познати су по глосама, појединим речима и личним именима. Најстарији споменик доњолужичкога језика јесте превод Новога Завета од Јакубице, још потпуно неиздан; он се чува у Берлину у Краљевској Библиотеци (Konigliche Bibliothek), у рукопису XVI века ; крају XVI века припада најстарији споменик горњолужичкога језика, катихизис од Ворјехе. ИнДОЕВРОПСКИ ЈЕЗИЦИ, ОД КОЈИХ СУ САЧУВАНИ САМО ОСКУДНИ остаци. Прегледали смо поједине гране индоевропске језичке породице и поједине језике, који састављају ове гране, уколико наука располаже довољним подацима ?а то, да се припадање овога или онога језика овој или оној групи може одредити не као хипотеза, већ као чврсто доказани факат. Али има још један број индоевропских језика, од којих су сачувани само оскудни