Delo

ПЕСМЕ СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА1 Винавер је симболиста и интегралиста, и то симболиста из госпоствене школе Шарла Мориса, чијег књижевног патрона, Св. Тројицу, чине три парнасовца: Вилје де л-Ил Адам, Малорме и Верлен. Поклоници и следбеници ове тројице, а њихов број није мали, створили су неколико група „нових естета“, од којих је најуспелија, најизразитија и најдаље достигла у стварању једне потпуне симболистичке доктрине, скроз артистичка група „нових ефеба“, како су је некад звали, сакупљена око ПЈарла Мориса, „царског, краљеваског, проповедничког, као каква француска република из 1793, Шарла Мориса“, каквим га је Верлен у једном сонету сликао. ЈДело њихово песничко схватање почива на трима речима, позајмљеним од Тена, на апстракцији, сновима и симболу. Конвенционално и вулгарно, а тим речима крсте романтизам и натурализам, спрам чије „ружне и прљаве природе“ су нарочито нерасположени, неспособни су да створе ишта савршено. Уметност, по њима, треба да буде неодређена, нестварна, флуидна и неограничена, јер лепо, које се неда дефинисати, по суштини својој је недокучиво. Он је Идеал, коме се ми мање или више приближујемо, али који нам стално измиче и чије је потпуно остварење изван наше моћи. Мисао треба да буде изражена нејасно, заогрнута бојама и сенком, слично ономе што је у сликарству дао Корјер, а једну од главних улога у тој поезији игра ритам, и речи имају у толико вредности у колико садрже бољих музичких асонанца. Али да се одмах оградимо и поправимо. Винавер је ђак више песничких школа, често сасвим супротних и основним цр1 М.јећа књига стнхова. Бсоград 1911, стр. 134. Штампарија „Доситије Обрадовић“. Цена 2 дин.