Delo

ПЕСМЕ СТАНИСЛЛВЛ ВИНЛВЕРА 257 тама и начином рада, и мотивима и обликом, због чега је његова поезија тако разноврсна, а иа чему ћемо се доцније дуже задржати. Симболизам је код њега само један од праваца, под чијим је он утицајем, а у коме нам изгледа понајбољи и пајинтересантнији, за нашу поезију, највише нов. Додуше, данасје симбол општа својина поезије и њиме се мање-више служе сви гтесници, али Винавер нарочито прима, развија и потенцира онај део симболистичких доктрина, који се бави музичким делом песничког стварања, ритмом и хармонијом; јер Винавер је пре свега музичар. То је његова прва особина и тиме је требало да отпочнемо овај приказ. Он је исто толико музичар колико и песник, ако не и више, и „Мјећа“ је књига стихова једне крајње музикалности, природне, искрене и неизвештачене. Понекад изгледа да је Винавер и исписао ову књигу стихова више ради стихова и њихове музике него ради поезије, у њеном ширем значењу, сусрећући се, нема сумње, и понекад рђаво спроводећи кроз „Мјећу“ интегралистичко схватање поезије, по коме је она општи, универзални ритам материјализован сликом. Ми ћемо се са неколико речи, јер нам је то овде потребно, зауставити на овом књижевном покрету, који је у своје време јако заинтересовао духове и који се јавио као контраст сувише грађанској, социјалној, моралној, и, како би се у нас рекло, трезвеној француској школи (Ecole frangaise), коју су Поансо и Норманди прокламовали 1902 год. оснивањем „Друштва француских песника“. Песник је, по овим паметним људима, као сваки други човек, који треба само више да осећа, да ради на лепом и да има своју социјалну улогу. После парнасовске „лепоте ради лепоте“, после симболистичке опијумске „лепоте ради сна“, тражила се „лепота ради живота“, како би то рекао Фернан Грег. Оно што је ранијим, строго артистичким и сувише опстрактним, правцима недостајало, опште човечанско осећање људске солидарности, било је, почетком нашег века, јако на цени. Међутим интегрализам, „нова вера“ како га је назвао њихов творац, и јавља се са много хуке 1904 год. „Манифестом11 који је израдио Адолф Лакизон, а потписали неколико песника, као нова песничка и филозофска доктрина основана на Хелмхолцовим законима хармоније, Херцовим законима таласања, законима Рентгенових зракова и извесним биолошким теоријама. По њима у васељени је све вибрација, конбинације вибрација и бројева, другим речима скуп ритмова. Цео је свет једна огромна Дело. књ, 62. 17