Delo

258 Д Е Л 0 оркестрација ритмова, ми сами смо један ритам у општем стварању ритмова. Према томе ритам у песничком делу је покрет саме инспирације и „гестдуше“. Поезија, као субјективан појав, која је вечито стварање и да се бескрајно усавршавати, за њихје и „јеванђеље неразумљивог“. Ритам, који је покрет инспирације и који се налази у самом организму васељене, материјално се манифестује стихом и сликом, кад наиђе на песнички рад, без чега, разуме се, нема песничког стварања.1 Ове смо редове исписали и горње правце објаснили једино из жеље, да и самог писца „Мјеће“ што боље објаснимо, а што нам у овом случају изгледа најбољи метод; јер је Винавер сав у њиховим идејама и са њима се, свесно или несвесно, слаже до самих појединости. Његова је поезија сва у ритму и музици стиха, а музика је поезија тонова : У паучини тонова свилени’ Далека, тиха крије ми се муза, И хитам њојзи, невидљивој сени, Под стопе носим звукова и суза. Са великим поштовањем он иде пред њу, свету и божанствену, и хтео би да се поклони њеном девичанству: Ал’ залуд чежње, сва хотења нова Прилазак бране бодри ноћу, дању Тонови боја и боје тонова И ја, заслужан, заборављам на њу. (Моја муза.) Као што сликар види цео свет кроз своје боје, сенке и рефлексе, Винавер га осећа, или би бар хтео да ra осети кроз ритам, стих и слик: Цео ми свет је слик, У слик се претвара све, И сам Венерин лик За слик ми само је. (Песник говори.) Он је умео да запази оно што је у горњим школама, а и уопште у уметности, суштаствено и главно: хармонија — звукова, боја, линија, хармонија је једини „језик душе“, до кога су уметници могли доћи. Отуд форма, облик којим се хармонија манифестује, 1 Ово је само врло непотпун извод неколико од главних, нама овде потребних, идеја интегрализма. Опширније у Revue bleue, св. за јан. 1904 год.