Delo

260 Д Е Л 0 спремање за нешто боље и јаче, што ће доцније доћи. У „Акордима“ он личи на виртоуза који претрчава досадне етиде разигравајући прсте, да би нам одмах затим дао своју велику вештачку и виртоуску ствар, каквих је у овој књизи. Ростана су због његове лакоће и титрања стихом, испретураног реда речи и стварања сасвим нових, за слик потребних, израза назвали жонглером. Винавер такође влада својим стихом, игра се њиме и у томе иде често до жонглерства, у добром и рђавом смислу те речи. Он једини, осим тога, у нашој поезији, са Г. Ћурчином, има у форми и у садржини онај често симпатични став песничког „анфишизма", који код њега прелази у нешто јачу нианесу „анфутизам", а који наша публика, у својој књижевној трезвености и примитивности, тако рђаво разуме. Али да се вратимо развијању почете идеје и уђемо у интимност његова рада и стварања хармоније и музикалности стиха. Онто постиже разним начинима: згодним плеоназмима, нарочитим редом речи, понављањем извесних делова: Ох, како бих био, како радо с вама У тихој самоћи што се нежно пружа Као болни мирис бледих, пољских ружа, Дах вам иио топли пожудним уснама. И слушао радо, како радо звуке... (У шумн.) где ово просто, али лепо понављање даје доста музичке лепоте и које, добро изрецитовано, ствара једну благу хармонију. Затим градацијом као у симфониском спеву „Сирене“, који је сав у тону и звуку, а који је успела хармонија и једна јако ниансирана песничка вагнеријада: Шуми вода зелена, Коса ми је свилена, О бол, тај бол, тај тешки бол... или кад трећа сирена, побеснела од жеља, страсти и похоте јури над таласима : Да л’ позна, да ли икада до сад Ти млад, тај над, тај кад, ту глад, о јад! Тело ми је од љубави боно. У ноћ, у ноћ, у страсну ноћ. Он својој мисли уме да нађе форму, која иотпуно њој одговора и да их у ритму мајсторски уједини и изједначи. Уметности су