Delo

МИЛО-РД 53 До тихе собе долазили су из дворишта звуци тестере, рендета и чекића, који су се разлегали у столаревој радионици, али је Дирковичино ухо убрзо усред тих звукова, чуло и неки други, јер устаде и руке јој стадоше дрхтати. То је био топот човечијих, журних корака. — Кнез мој! — узвикну жена и, раширених руку, полете вратима. Но није могла, као раније, снажним и брзим кораком прејурити собу, ноге су јој клецале и дрхтале од слабости и узбуђења. Стога, пре но што она дотрча до врата, она се отворише и на прагу се појави Милорд. У своме дугом плашту, на коме је светлуцало стакло од бинокла, имао је он као свагда изглед гиздавога младића, али чим скиде шешир, Дирковици клонуше руке, а на лицу јој се појави запрепашћење. Милорд је био блед и мргодан, коса му, свагда онако накудрављена и намазана, сад је падала у нереду на његово натуштено чело. — Дете моје, шта ти је? — јекну из мајчиних груди потмуо крик. Не одговарајући ништа, он је пољуби у обе руке па седе на столицу с покретом и изразом очајника. Дирковица, кршећи руке, стаде пред њега. — Дете! Сине! Малиша мој! — шапутала је. Шта ти се десило? Што си тако јадан и жалостан ? На једанпут пљесну рукама и узвикну: — Нису ти дали драгану ? Је ли да нису? Нису! — шану Милорд, ударивши се трагичним покре том шаком по челу и упрвши суморне очи у земљу. — Еј, куку мени несрећној! — јекну мајка и тешко се спу■сти на столицу. Милорд диже главу. — А ја сам срећан! — рече горко и засмеја се потмулим, ироничним смехом. — Ви не можете ни замислити шта сам ја препатио и шта патим... Кад су ми је родитељи узели испред носа и одвели некуд, тако да се ја нисам могао ни домислити куда, ја сам полудео... да, полудео сам, и читава два дана био сам луд... Преварили су ме људи, тешко преварили... и она ме преварила... и све ме преварило... огадио ми је овај свет и желео бих да га више не гледам... Тако је говорио и тужио се дуго, прекидајући говор тешким уздасима или горким смехом. И као сва размажена деца, као сви који су научили да буду богови себи и другима, није ни мислио, нити је опажао да су његове тужбе и жалбе могле крва-