Delo

Т А И Д А 419 Таида. Држала сам да имаш више врлине. Звлотемис. Савршен сам, а савршени се не придржавају ника^ва закона. ТаЈГДа. Ну, зар се не плашиш да упрљаш своју душу у рукама^једНе жене? Зенотемис. Тело може да попусти жељи, а да се душа •не брине о том. Таида. Одлази! Хоћу да сам вољена и телом и душом. Сви ови философи су јарци! Лампе су се гасиле једна по једна. Бледа светлост која је продирала кроз прорезе на засторима, ударала је у модра лица и надувене очи гостију. Аристобул, који је пао стегнутих песница покрај Хереје, слао је у сну своје коњушаре до сто ђавола. Зенотемис је стезао својим рукама клонулу Филину. Дорион је наливао на голо Дрозејино грло винске капи, које су се котрљале као рубини, с белих груди потресених смехом и за којима је ишао философ својим уснама, да би их пио по клизавом телу. Еукрит се диже и, ставивши руку на Никијино раме, одвуче га у дно дворане. — Пријатељу, рече му, смешећи се, ако још мислиш, на •шта мислиш? — Мислим да су љубави жена што и Адонисови вртови. — Шта хоћеш тиме да кажеш? — Зар не знаш, Еукрите, да жене праве сваке године мале вртове на својим терасама, садећи за Венериног милосника гранчице у земљаним судовима? Ове гранчице се зелене кратко •време и увену. — Шта мари, Никија? Лудост је држати се чврсто оног што пролази. — Ако је лепота само сенка, жеља је само муња. Каква лудост је у том што се жели лепота? Није ли паметно, на против, да оно што пролази, оде оном што не траје и да муња прогута сенку? —- Никија, личиш ми на дете које се игра пиљака. Веруј ии: буди слободан. Тек тиме смо људи. — Како можемо бити слободни, Еукрите,. кад имамо тело? — Видећеш то одмах, сине мој. Одмах ћеш рећи: Еукрит је био слободан. Старац је говорио прислоњен леђима уз један порфирни стуб, чела озарена првим зориним зрацима. Хермодор и Марко, приближив се, стојали су пред њим, покрај Никије, и сва четво27 *