Delo

Т А И Д А 421 Међутим Пафнус и Таида су остали непомични, занемели, један крај другог, душе препуне одвраткости, ужаса и наде. На^едном-калуђер зграби за руку глумицу; прескочи с њом пијане'Ј^уде попадале поред бића, која су лежала пар по пар и, газећи по-просутом вину и крви, одвуче је напоље. Дан се белио изнад вароши. Дугачки редови стубова протезали-^су^се с обе стране пустог пута, надвишени у даљини сјајним врхом Александрове гробнице. По плочама на путу, лежали су овде онде растурени венци с покиданим лишћем и угашене буктиње. Осећали су се у ваздуху свежи морски поветарци. Пафнус подера с гнушањем своју скупоцену одећу и њене дроњке изгази својим ногама. — Чула си их, Таидо! узвикну. Испљували су све лудости и срамоте. Вукли су божанственог Створитеља свих ствари на мучилишта паклених демона, безобразно порицали добро и зло, хулили Исуса и обасипали хвалом Јуду. И најсрамнији међу свима, паклени шакал, смрдљива животиња, Аријанац пун покварености и смрти, разјапио је уста као гроб. Таидо моја, видела си ове погане голаће где пузе пред тобом и тебе прљају својим лепљивим балама; видела си те скотове поспале под петама робова; видела си те спарене животиње на ћилимовима умрљаним повраћеним јелом и пићем; видела си тог безумног старца, где проли крв гаднију него просуто вино, у развратном весељу и где стаде при изласку с теревенке пред неочекиваног Христа! Слава Богу! Гледала си у заблуду и увидела си да је мрска. Таидо, Таидо, Таидо, сети се лудости ових философа, и реци, да ли хоћеш да останеш у бунилу с њима. Сети се погледа, покрета, смеха достојних им друга, оних двеју похотљивих и заједљивих мајмуница, и реци да ли хоћеш да останеш слична њима. Таида, гадећи се на одвратности ове ноћи, и осећајући равнодушност и грубост људи, пакост жена, терет времена, чежњиво је шапутала: — Мртва сам уморна, оче! Где да нађем одмор? Осећам где ми чело гори, празну главу и руке тако уморне, да не бих имала енаге да ухватим срећу, кад би ми је пружили на домашај руке... Пафнус ју је гледао доброћудно: — Храбро, сестро моја: час одмора се рађа за тебе, белу и чисту као она испарења која видиш како се дижу из вртова и вода. Приближавали су се Таидиној кући и видели су већ, над