Delo

422 Д Е Л О зидом, врхове платана и терпентина, који су окружавали пећину Нимфа, како трепере у роси при јутарњем поветарцу. Неки јавни трг се простирао пред њима, пуст, окружен стубовима, и киповима посвећеним Боговима, а по крајевима његовим беху постављене у полукругу мермерне клупе, подупрте химерама. Таида се спусти на једну од ових клупа. Потом, управљајући брижан: поглед на калуђера, упита: — Шта да се ради? Треба, одговори калуђер, поћи за Оним који је дошаО' да те тражи. Одваја те од света,. као што берач бере грозд, који би иструлио на лози, и носи га у муљачу да га претвори у мирисаво вино. Чуј: постоји, на дванаест часова од Александрије, на западу, недалеко од мора, један женски манастир чија би уредба, узорно дело мудросги, заслужила да буде написана у лирским стиховима и певана уз звуке лире и добошића. Може се рећи с правом, да жене, које живе по тој уредби, стојећи ногама на земљи, главом су на небу. Оне живе анђелски на овом свету. Хоће да су сироте, да би их волео Христос; скромне, да би их гледао; невине, да би се оженио њима. Он их походи сваког дана, у вртаревој одећи, босоног, са својим лепим раширеним рукама, и најзад онакав какав се јавио Марији на путу ка Гробу. Дакле, одвешћу те још данас у тај манастир, Таидо,. и у брзо сједињена с овим светим девама, учестоваћеш с њима у њиховим небесним разговорима. Оне те очекују као сестру. На манастирском уласку, њихова мати, побожна Албина, пољубиће те у знак мира и рећи ће: „Кћери моја, добродошла!" Блудница ускликну, задивљена: — Албина, царска кћи! Кћи братичине цара Каруса! — Она лично! Албина, која, рођена у свили и кадиви, мету на се грубо сукно и, као кћи господара света, узвиси се до положаја службенице Исуса Христа. Она ће бити твоја мати. Таида се диже и рече: — Води ме дакле Албининој кући. И Пафнус, довршавајући своју победу: Заиста hy те одвести њој и ту ћу те затворити у једну ћелију, где ћеш оплакати своје грехе. Јер не личи да се мешаш с Албининим кћерима пре него што не спереш са себе све своје прљавштине. Запечатићу твоја врата, и, као блажени сужањ, чекаћеш у сузама да дође сам Исус, у знак опроштаја, да раскине печат који будем-ставио. Не сумњај у то, он ће доћи, Таидо; и,.