Delo

Т А И Д А 423 како he уздрхтати тело твоје душе, кад будеш осетила светлосне прсте где се стављају на твоје очи, да им утру сузе! Лаида рече по други пут: —^Води ме, оче, у Албинину кућу. Срцем препуним радости, Пафнус пређе погледом око себе и ос|тиЈготово без страха задовољство да посматра створене ствари; његове очи слатко су се напајале божјом светлошћу и нешто непознато је прелазило преко његове главе. Изненада, познаде, на једном углу јавног трга, вратанца, на која се улазило у Таидин дом и помисли, како је лепо дрвеће, чијим се врховима дивио, красило блудничине вртове, и виде у памети разврат који је кужио њихов ваздух, данас тако лак и тако чист, па се његова душа због тога о час тако растужи да му потекоше горке сузе из очију: — Таидо, рече, бежаћемо главом без обзира. Ну нећемо оставити за собом ствари, сведоке, саучеснике твојих минулих кривица, оне дебеле засторе, оне постеље, оне ћилиме, оне судове с мирисима, оне светиљке, које би причале из гласа о твом бешчашћу? Хоћеш ли да оживотворен демонима, наљућен проклетим духом који је у њима, овај грешни намештај јури за тобом све до пустиње? И сувише је истина да се виђају саблажњиви столови, срамне столице где служе као оруђе ђаволима да делају, говоре, обилазе земљу и лете по ваздуху с краја на крај. Нека пропадне све што је видело твоју срамоту! Пожури се, Таидо, и док град још спава, нареди својим робовима да подигну на сред овог трга ломачу, на којој ћемо спалити сва гнусна блага која се налазе у твом стану. Таида пристане на то и рече: — Ради шта хоћеш, оче. Знам да мртви предмети служе покадшто као обиталиште духовима. Ноћу, извесне ствари говоре, било куцајући у једнаким размацима, било бацајући мале искре сличне неким знацима. Али, то још није ништа. Зар ниси спазио, оче, на уласку у пећину Нимфа, на десној страни, кип жене наге и спремне за купање? Једног дана, видела сам својим очима тај кип где обрну главу као живо лице и одмах заузе свој обичан положај. Следила сам се због тога од страхз. Подсмевао ми се Никија, коме сам испричала ово чудо; ипак има неких чини у том лику, јер он распали силне пожуде код неког Далмата, кога пак моја лепота није дражила. Несумњиво је да сам живела међу опчињеним стварима и била изложена највећим опасностима, јер се