Državopisъ Srbіє sv. 3

102 1 прпмораванѣ за задругу, а деобе бп се одна учестале чиыъ ба приспляванѣ одозго престало. Да су кодъ пасъ сада задруге ослабиле п да ій ваше нема, но у другпм земляма, потврђуе се већъ п съ тпме, што текъ п гаеста кућа две пореске главе што Ороп, докле ій у Восен у спакой кућп п по две яма, не у сдѣдству поводьны већъ невольны полптпчно-дружствены окодпостій. У евронскішъ државама влада стално правило, да се впше душа женскогъ пола него мушкараца увѣкъ паброп, кое у томе свое толкованѣ налазо, што се само мушкп полъ военон службп дакле п насплнон смртн а тако исто псключно и опасннмъ занатпыа па мору п у рударству носвећуе, у копма се протпвпрпродно пре времена умпре. Осипъ тога доказана е и та истина, да войницы и у саыпмъ гарнпзонома стануюћи, а од ньп іоштъ и яче робіяши, умпру по слободнп люди. Ово су дакле узроцы зашто, поредъ редовногъ пзселявапя нарочито у вапевропске краеве, женски полъ при поппсима чпсдену претежность показуе а мушкараца пыа подеднако са женскпняыа само у Италіи я Белгіп, а у надмоћіго само у Влашкой и Грчкоіі вакъ потомъ у Србіи гдѣ на 1.000 душа женскогъ пода 1,062 душе мужскогъ одпада, кое се не толпко резудтатпма природпогъ впшка ро^епы надъ уырлпма, колпко ячемъ брою доселяваня надъ пзседянанѣмъ приписати пма, еръ при овоыъ ироцесу нарочито мушкій полъ велико свое учеіпће пыа. Почемъ е у Србіп іоштъ еве еднако лако себв ыайнужнія средства за издржаванѣ набавити, то и невидимо више по на четпрп сталпш бракова текъ едну особу удову, и то на три удовице дође текъ по едапъ удовацъ. У другимъ земляма ова су одношеня много яча, кое се одъ части и съ тиме толкуе, што су тамо одрастле особе и дуговечніе но у насъ. Претежніи брон мушкараца дае свакой земдьи и надмоЪіе како у производству тако исто н у обрани войничкой наспрамъ землѣ у коіой е женскій полъ у падмоћію. И ако се кодъ насъ одъ стране владе на полю народне просвете много ради и обилно тропш, ппакъ видимо, да су отуда нолученп резудтатп врло слабп, еръ у цѣлой землыг на 1.000 душа само 42 писатп умеду. Са овомъ прпбелешкоыъ іоштъ ] иіе доказано, да свакій, коп е као ніісменъ у теФтеру заведенъ доиста и осредеѣ | само писатп п рачунати уме, ово текъ ако е са подовппомъ жителя случай а друга ' половина впше е параде ради дотичну пзяву дала а у стварв е пеписмена као п сва гоыида народа. У овоме погледу ми последнѣ мѣсто међъ европекпыъ народпма ааузимамо. У центруму Србіе, у крагуевачкомъ округу, пма найвише пнсмеиы люди у подринскомъ пакъ наііманѣ. Зпачайно е, да у окрузима са влашкпмъ жительствомъ већій процентъ писмены дюдій пма него у другимъ чисто-србскпмъ. У варошп Београду одъ петъ душа већъ две умеду писатп, али е една одъ ньи ту вештину за цѣло не у Србіи већъ па страни научила. Свакоме е кодъ насъ познато, да у Србіп н доста Вда пма, и то толпко, да в свака десета душа влашке народности. Вдаси обытаваю у окрузима на десной обали Мораве, дужъ Дунава и Тимока, и то найвише у краипскоыъ са 61.%, црнорѣчкомъ са 49.%, пожаревачкомъ са 34.%, н у ћупрійскоыъ округу са 18.%, свега жительства. Изванъ ова четирп округа брой е ньновъ незпатанъ нити гдѣгодъ на скуну жнве. Надъ броеве одъ поноса 1866. годнне са онпма у год. 1850. покуплѣнимъ сравнимо, дознаемо, да се Вдаси у прекоморавсішмъ окрузима у седскпмъ обштинаыа у истомъ ономъ размѣру мооже у коме н Србп, по вароншыа пакъ ирелпваю се они ластомъ у Србе и нестаће ій тамо крозъ мало година сасвпыъ. И. Дотана прилично доста у Србіи пма и то по свима окружіяма, но пайвпше у смедеревскомъ, а наймапѣ у чачанскомъ. Међу тимъ цпгани су не толпко по говорномъ езнку колпко по црпоћи свое кожне бое пописани, почемъ се зна, да се оии већпномъ влашкимъ езпкоыъ у говору служе, осямъ они у їїодршш, кои осиль србскін другчіе незнаду; али мало иыа и данасъ породпца, кое никако свой народный цыганскій езпкъ зпале пебы и ньиые се не служе. Карактеристнчно е у народоппсномъ ногледу да гдѣ годъ Вдаси жпве ту и Цигана бытп мора, исто онако, као што се и Чпвути найрадіе међу Поляке настанюю.