Dvadeset godina rada Prosvete

Истом под конац 1908-ме године, кад су Просвјетине правила одобрена, почињу се нагло на свим странама оснивати нове задруге. Просвјета је сав овај посао водила, све док није основала Савез Српских Земљорадничких Задруга за Босну и Херцеговину 8./У. 1911-те, Тада је Просвјета имала основаних задруга 135, од којих је било протоколираних 86. Просвјета. је на овај посао утрошила свега Кр. 40.903'51. Даљи рад на. организовању земљорадничких задруга прихватио је Савез Задруга, коме је Просвјета уступила своје нарочито спремљено чиновништво. =)

Б. Рад Просвјете на сузбијању неписмености. а) Течајеви за неписмене.

На истој Главној Скупштини Просвјете, 21/УШ. 1905-те на којој је Просвјети стављено у дужност, да организује покрет око оснивања српских земљорадничких задрута, одређено је такођер, да започне са организовањем течајева 38. неписмене. Босна и Херцеговина, кад би се одлучивало саме према броју аналфабета, и сада би спадале међу најнекултурније земље у Европи. Прије двадесет и двије године, кад је Про– свјета, прва у Босни и Херцеговини, потакла покрет око оснивања течајева за неписмене, стање је било у овоме погледу још неповољније. На простору од 52.000 квадратних километара, гдје је тада живило 1,800.000 становника, било је свега 250 државних основних школа — једна школа на 205 клм“ и на 7.200 становника. Неколике десетине приватних. основних школа, претежно у градовима, мало су побољшавалегорњи омјер. Није онда чудо, да је огромна већина народа. тада преко 90%, била неписмена.

Карактеристично је за вријеме у коме је Просвјета дје– ловала и за тадање прилике, да су политичке власти стављале запреке и покрету Просвјете, да организује што више течајева. за неписмене и поред онаког, управо очајног, броја неписмених.. За учитеље ових течајева тражиле су власти: педагошку спрему. Требало је и овдје издржати борбу с властима, која је трајала све до 1910-те, док се отворио Босански Сабор, који је једним законом ово питање повољније регулисао. За ово вријеме борбе Просвјета је учинила све спреме, да се овај покрет што боље организује. Одмах се видјело да је прва запрека јачему раду, што су буквари за неписмене, који су тада употребљивани: Андрлићев Акад. Друштва »Његош« у Загребу и П. Мирковића учитеља из Зенице, били за оно вријеме скупи, једну круну, и што се нијесу могли добити. увијек у неограниченоме броју.

Главни Одбор Просвјете, чим се је овога посла прихватио, предузео је акцију, да Просвјета састави и штампа свој властити буквар за одрасле неписмене, који би по својој методи

#) Опширан реферат о Срп. Земљорадничким Задругама у Босни

и Херцеговини првих година изложен је у Споменици о прослави 10-го– дишњице Просвјете.