Glas šumadije, 18. 04. 1931., str. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

излази њеделњио

Ван т. ср :к. 6 АМЕР ИИиИтЕа и

Чековни рачун бр. 55-140.

Казј. Ћ

(Огласи се примају по тарифи.

Уређивачки одбор:

ГЛАС

Василије Пејхељ, Драгољуб Миловановић, Жика Цветковић Милен Николић, Радосав Марковић :

Минифестациони земљовиднички 3600 У Великој Плини

На други дан Ускрса у Вели- |

кој Плани одржан је велики манифестациони збор земљорад- | ника из Велике Плане и околи- ; не. Збор је био одлично посећен | и сакупљена маса са барјацима ;

свесрдно је поздравила Њ. В. ; Краља и Краљевску Владу ђе- : нерала г. Петра Живковића из- | јављујући им оданост и пуну за- , хвалност за напоран рад у са- : нирању прилика на селу.

После великог збора хрват- · ских сељака у Загребу, одржа- · ног по позиву г. Карла Ковачевића, овај збор у Великој Плани има нарочитог значаја. |

У Великој Плани је поникла · идеја за стварање бивше зе-. мљорадничке странке. Из тога | места прво су се чули покличи | сељака за стварање једне земљо- : радничке странке, која би у про- | граму имала економско подиза- | ње сељака. Ти су покличи убрзо , имали одзива у осталим краје- ; вима, те је и странка проширила ; свој рад по целој Краљевини.

Овај се успех не може приписати вођама или бив. народ : ним посланицима, већ само при- | ликама под којима се ова идеја ; и развила. А то је тешко еко- |

о установи Аграрне Банке. Данашња, пак,

трећих лица.

"Ово ново створено стање дало је подстрека оним истим људима, који су стварали бившу земљорадничку странку, да сазову овај

влада за две године свога напорног рада ус | пела је, да. великим делом по- | дигне сељака. Аграрна Банка је : дала зајмове и презадужени се- | љаци су овим новцем одужили | дугове банкама, где су им били ; велики интереси, а ослободили. се и приватних зеленаша, који | су сељаку и последње бравче | одузимали. Код власти је уведен | ред и рад. Забрањене су интер-. венције, сачуван је углед држав- | них чиновника. Пред законом су ; сви једнаки и сваки је задово- | љен у својим оправданим захтевима без тражења интервенције |

збор и на њему јавно изјаве: да ;

је данас сељак добио своја права,

да је заштићен и да му је ство- ;

рен пут лепе будућности.

Довае мизнокног опмснота Минолаја

Охридски епископ и администратор епархије

је својој пастви о ускршњим празницима уобичајени поздрав. Високо ценећи

љубав и поздрав, пошто раније то кршњи број био закључен. чују речи епископа Поздрав гласи:

бригу уваженог епископа, нисмо Објављујући га дајемо могућност нашим читаоцима да философа и највећег беседника нашег.

ми објављујемо у ланаш

могли учинити, јер смо га добили кад је, ус-

Христос воскресе, љубазна браћо и децо,

Нека се радују праведници и по | ом васкрсењу !оспода ; шници нека | да би сем ;

кајници славни и Спаситеља свога. А гре чују и нека се покају, они могли радовати.

Из гроба, из таме и смрт Господ наш са славом

Његово понижено и попљувано, ра- ; аде из гроба :

њаво и крваво тело уст и јави се светло и чисто и зд бесмртно. :

Ни безбожни људи, ни глупи де“ ; мони, ни крст, ни копље, ни смрђ, ; ни земља, не могоше разорити тело ; Његово свето; не могоше уништити : онај сасуд, који беше испуњен силом : божанске свемоћи и вечним пламе- : ном божанске љубави. Трећега дана | мртво тело Христово врати сеу живот и васкрсење ТБегове поста | и оста залога И јемство нашега ва- |

скрсења из мртвих. ; Од светлости Христова васкрсења |

крвници се збуни даше, неправедне убице посташе самоубице,

равои ;

и васкрсе: великом. ;

ше, демони зари- ; судије задрхташе,

ници засијаше, многи грешници п0кајаше, страдалници усправише, Богомати и мироносице ублажише, апостоли охрабрише, анђели запојаше, и — тамна загонетка живота људскога доби очи. Оно што је свака

Битољске г. Николај упутио :

њем броју његов ·

па бенисневенвнечене

непокварена душа људска од памти“ ;

века желела сазнати, оно се јавило: живот после смрти. Кроз Христово васкрсење живот после смрти је доказан и објављен _као стварност. Како да се не радују праведници и покајници 7 Како да се грешници не отрезне и не пробуде, и не поврате са пута смрти на пут живота 2

Злотвори И непокајани МЕ примише заслужену казну. У издаде и Пилат који ИЗреа уду, извршише самоубиство. род ај распаде од први. Старешине ша ске, који пљунуше Богу у лице, скончаше у беснилу живот свој. ти полудеше иул МЕ се месо. Јерусалим се разори. Храм Соломолзов, упрљан злочином, ишчезе са лица земље, — ни камен

Мно- | дилу кидаху са: |

ва камену не оста, Они који клик- , таху: распни Га, распни! бише отерани са свога огњишта и развејани . као плева по свима. земљама и на: | родима; кућа њихова оста пуста, и | огњиште њихово даде се другим на- | родима. Јер Судију света осудише, | и Господа славе на крст распеше. ·

Тако се догодише на земљи два највећа догађаја од почетка до свршетка света: страдање Сина Божјега ; из љубави према роду људском и: Његово славно васкрсење из мртвих. | Страдање Христово и победа Хри- : стова. Још очекујемо и трећи догађај раван овима двама по величини. То је други долазак Христов у сили | и слави, када ће бити и Страшни :

Суд Божји.

Ова три догађаја осветљују цео | живот наш, откривају смисао стра- ; дања, и указују на пут спасења. Бла- | го онима који ово разумеју: децом | светлости назваће се. Сва страдања | овога времена за њих су сношљива | и лака, јер они с вером и надом гле- | дају на будућу славу. А они који ово | не разумеју плаше се од страдања, . јер не знају смисао страдања. За њих | је свако страдање бесмислено зато | што они гледају смисао живота у | телу а крај живота у гробу. Телоим гроб — то је за њих све што виде и знају. Тело и гроб — два гроба, | који се на крају сливају у један гроб.

А ви, браћо,

знате у светлости .

Христовој, да страдања садашњега ; времена нијесу ништа према слови која ће нам се јавшти. Јер ви знате , за живу душу у себи, за живога Бога на небу и за живот вечни у царству небеском. Шта вам треба ; вишер Све друго је споредно и ни- :

штавно према овоме. Заиста од ова

три знања не постоји никакво важ- ;

није знање у свету. А та три знања : показао је и потврдио Господ Исус : печатом крви Своје и светлошћу ;

васкрсења Свога. Па кад знате оно што

је најваж- |

није. знати треба и да творите оно што је најважније творити. А у наше ; дане најважније је од свега покајање ; — покајање свеопште, покајање свију : и свакога. То су те-три ствари, које -: су данас најпотребније : покајање и ;

покајање и опет покајање,

Кад човек учини покајање за све

грехе своје, онда му

се казује само :

собом шта све даље треба чинити. | Казује му се како. треба да се испо- ЈЕ веди, да пости, да светкује недељу, | да ходи у храм, да врши. молитву, ; да чини милостињу, да се причеш- ; ћује, да чита Свето Писмо и друге :

побожне књиге — једном речју, да извршује све заповести Божје, да очекује смрт и да припрема душу своју за праведни Суд Божји. свему томе почетак је покајање.

Покајање је почетак препорођаја или поновног рођења, почетак мука и трудова око спасења душе. Јер као што је телесно рађање скопчано са страдањима, тако и духовно. Много се данас у свету говори о препо-

рођају, но- мало је њих који узимају.

на себе муке и трудове око свог личног препорођаја. Због тога многе речи о препорођају звуче као празни прапорци.

Нико се не може препородити без Христа. Нико се не може опрати од греха без крснога пута Христовога. Нико не може васкрснути душу своју из трулежи смртне без гледања у

Но.

РАГУЈЕВАЦ, 18. АПРИЛ 1931. Брај 1 динар а

Претплата годишње 50 дин.

Рукописи се не враћају.

васкрсење Христово. Нико не може бити покренут на труд и муку око поновног рођења без очекивања другог доласка Христовог, Његовог праведног Суда, казве грешника и вечне радости праведника.

Ко год жели ући у вечну славу васкрслога Христа на небесима, мора се покајати. Не помаже ни вера много ономе ко се не покаје. И ђаво верује у Бога и прхће, али се не каје, због чега и остаје ђаволом.

Свакоме ко није ступио у покајање неподношљива су страдања овога века. Отуда чујемо толика роптања на живот, и видимо толико самоубиства у свету. Покајници не ропћу; покајници се не убијају; покајници се не жале на страдања.

У Србији има више села, која су се. покајала. У тим селима нестало је злочина, ишчезло је роптање, нема порока, нема лажи, ни крађе, ни ванбрачног. живљења, ни свађе, ни псовке, ви грабежи, ни неправедног богаћења, ни коцкања, ни пијанства, ни непослушности, ни мржње. Но све је чисто и честито и напредно и благословено. Злочинци су постали покајници, хулитељи цркве постали су посетиоци цркве, паликуће обратили су се у праведнике, разбојници у кротке и вредне ратаре, развратнице у чедне мајке. Ко учини то. чудо над чудима» Покајање људи и моћ живога Христа. -

Зашто се онда не би цео наш православни народ покајао Како би тек онда засијало Православље у свом светом сјају своме! Како би се онда засветлило лице нашега народа! Покајаће се и цео народ, и поћиће путем правде Божије. Још ће многи лутати по кривим путовима, али ће се на крају покајати сви који добра желе себи и своме породу и своме народу. Увидеће, да нема спасења без покајања, и покајаће се. Но свака поједина душа мора се покајати, да би се сав народ покајао. Виноград је орезан кад је свака лоза. орезана, и воћњак окаламљен кад је свака воћка окаламљена. И народ ће се препородити, кад се свака душа препороди. А почетак препорођаја јесте покајање.

Нико да не говори: не могу! Немам моћи! Навикао сам на грех. Грех је јачи од мене. Ко тако говори заборавља да је овде питање живота или смрти. Највећи покајник, апостол, Павле, рекао је: све могу у Исусу Христу који ми моћ даје (Филиб. 4, 18). Васкрсли Христос даје моћ свакоме ко хоће да се покаје. Он може и хоће да помогне. Кад је могао победити смрт, зар му је тешко победити твој грех И кад је хтео драговољно се распети за тебе, како да неће хтети помоћи, да се очистиш од проказе грехаг

Само праведници и покајници могу се истински радовати светлом васкрсењу Господа. Само они могу видети славу која их чека као децу Божију, као синове и кћери Цара небескога, И сва страдања садашњега времена за њих су ништа према слави која их чека.

Света милост Божија нека Вас све покрене на покајање. Благослов васкрслог Господа Христа нека оживи и осветли душе ваше. Да живи будете на славу Божију сада и навек века, Амин. Ваш смерни молитвеник

Николај Епископ.