Glas šumadije, 18. 04. 1931., str. 2

Стр. 2.

Вур у Крагујебцу

Друго Вуково бављење у Крагу- !

јевцу трајало је не више од два месеца. Полазећи на позив кнеза

Милоша поново у Србију, Вук се :

надао да ће изгладити све оно што

је кнеза удаљавало од њега. Међу- !

тим у томе није успео. У Крагујевцу, изгледа, наишао је на стару атмосферу

мржње и интриге с једне, и непове- |

рења кнежева с друге стране. Отуда, кад је одмах затим у Темишвару сводио биланс свога пута и двомесечног живота у Крагујевцу, он је

имао да констатује да је само ту |

корист имао што је „написао 6—7

лијепи јуначки пјесама“ и што је: добио „имена свију села у пашалуку :

бијоградском“. И сећајући се, свакако, свих опасности кроз које је ту, у кнежевој околини пролазио, он закључује да је од целог тог пута „највећа полза и добитак, што се здраво и мирно натраг вратио...“

Ипак, Вук је морао да и даље |

одржава добре односе са кнезом : Милошем. Имајући непрестано пред : очима остварење својих књижевних : планова и видећи у кнезу једину :

могућност да своје намере приведе :

у дело, он је у учтивом тону слао писма кнезу, лости и тражио помоћ за штампање

захваљивао му на ми- ;

Историје, коју је био довршио. Кнез : је, свакако, назирао, да је ипак па- :

метно помагати једног човека са

толико развијеним везама па је од- !

говарао Вуку и слао му помоћ. Из ; преписке њихове, после Вуковог од- :

ласка из Крагујевца, не осећа се ништа што би доводило до закључка да су њихови односи поремећени. Па, ипак, довољна је била само каква ситница, да се цела ствар преокрене и да се, и за моменат макар, појави

право лице кнежево и његово интим- :

но расположење према Вуку. Тако, кад је добио Ш књигу „Песнарице“ и прочитао у њој песму о боју на Чачку, он љутито пише Вуку, чуди се што му песму није прочитао док је био у Крагујевцу, и забрањује му да „лаж о мојим делима разносите по роду нашем“. Он га саветује: „Или тражите истиније (песме) или оставите се издања песама“. Вук се паметно бранио. „Пјесма није историја — каже он. У историји се гледа истина, а у пјесми се гледа како је измишљено и намјештено“. Па онда наводи кнезу успех својих издања песама, говори му о Гетеу, о његовом одушевљењу за нашу народну поезију. — Другом приликом, опет, кнез је начуо да Вук припрема за штампу Историју Карађорђевог доба. И тада је бујица сукнула из његових уста. Он прети Вуку да ће га прогонити, да ће у њему имати

највећег непријатеља, ако се буде |

усудио да без његова знања штампа ту историју. Вук се правда. Историја, коју он хоће да штампа, говори баш о Милошевом добу. Кнез њу зна, јер му је читао док је био у Крагујевцу. Тај страх да Вук не удари новим путем, да му не замрси многобројне планове тајанствене и мрачне, који су се ројили у најдубљим кутевима његове душе, може да објасни кнежеве честе позиве којима је звао Вука к себи у Крагујевац. Он му 24. априла 1824 год. пише из Крагујевца и зове га да дође, Јавља му том приликом да је и „молер Аксентије Јанковић из Вршца овамо прешао и налази се сада овди, кои ће ово дана дело художества свог почети“. Вук је, међутим, стрепео од преласка у Србију. Својим бистрим погледом умео је,

свакако, између редова да сагледа |

замке које су га у Србији очекивале. Он долази само до Земуна и

одатле општи са кнезом. Том прили- |!

ком кнез му поручује — што је свакако и био највећи разлог позивања Вука у Крагујевац — да у својој Историји не говори о његовим одношајима са страном каквом државом „ибо данашње политическо положе: није моје изускује од мене да ни о каквој сили Европејској спомена не чиним била она каквог му драго при-

Мвес- === === е–---аов-кона--------–вовнанос овоме нова оваа плавна пвивацаааатавва оваа виц ваанњета етен енине ен иа ВБ

„ГЛАС ШУМАДИЈЕ“

зренија“ Па додаје на крају, не мо- : гући да одоли мисли која га је не. : престано пекла, да исто тако не го- : вори ни о Карађорђевим делима.

Годину дана доцније, кнез Милош |

опет позива Вука да дође у Крагу- ; јевац. Вук му одговара из где се бавио, да му је немогуће ње. ! гову

јем“ — пише му Вук. Интриге против њега узеле су маха у клежевој околини. Герман, Рус који је његову књигу плагирао и издао као своју,

има већег утицаја на кнеза него он.

„А да ви Герману више верујете него

мени и да га волите него мене — : тврди Вук, о томе ме особито уве- | рава ваш портрет, за који сем вас ја : трипут молио, па ме нијесте ћели ни : одговора удостојити, а Герману сте : га. послали чак у Петербург, те га : је уз моју од мене украдену књигу : издао.“ Као други разлог, што не сме : да пређе у Србију, Вук наводи своје : рђаво здравље. „Да ми се ту најма- : ња каква неповољност догоди могао :; би сам се сасвим разбољети и умри- : јети или излудити“ — каже он, а ми- ! сли кад пише реч неповољност на не- | што горе, на нешто што је често у :

Милошевој држави, на напаствова-

ње, на ту реч коју је у концепту био · и написао, па после избрисао и убла- : жио. Трећи узрок је сиротиња и по- ! родица. „Док сам жив опет се надам ; даћу моју жену и ђецу којекако моћи : ранити и у невољи тјешити, и ја њи :

и они мене; али да ме сад смрт нађе,

онда може бити да би моја жена са ; ђецом морала просити.“ Иту Вукми- : сли на опасности које би га у Кра- ; гујевцу дочекале. Отуда у концепту : писма после речи жив додаје и реч : слободан, па је после изоставља да : кнезу не би права његова мисао. пала |

у очи.

је тада пожњео. Вук указује кнезу прстом на то.

могли одвратити од таковога посла, који би за вас, у данашњем стању

ока из главе; морам се бојати да вас и сад не би наговорили на што против мене.“

Тако је и тај покушај кнежев да Вука доведе к себи пропао. Крагујевац је имао, затим, да чека још пуне три године па да Караџића понова види у својој средини.

Милен М. Николић.

Заједничеи лов на штеточине

Идуће недеље 19 ов. м-ца ловци

из Крагујевца приредиће заједнички :

лов на штеточине у околини Кнића,

в. Груже и Губеревца. Тући ће све ; штеточине: вране, свраке, чавке, га- ;

вране, копце. На овај начин испуниће само своју дужност и обавити је-

дан племенит посао, који ће сељацима | тога краја бити од директне кори- : сти, јер ће им њиве бити поштеђене |: од већег броја штеточина, а корисна |

дивљач остати у већем броју. После лова приредиће заједнички ручак у вар. Гружи. Оваквих ловова биће више у току

овога пролећа да би се штеточина- :

ма онемогућило извођење младих. ЛП.

Претплата, огласм т рукописи примају се сваког дена од 4+часова по подне уредништву (зград општинског СУДУ.

Земуна, |

„милостиву вољу засад испу- : нити.“ Овога пута Караџић је био | искренији. Он му наводи и узроке ! због чега не може доћи у Србију, |! „Први је и највећи узрок што не сми- !

6 » У =

Бр

– ба =: та за рНЕавенНЕИ а ЕН ННИЦИНО

Хипотеза 0 природи једне групе психичких феномена

|||

Интересантан феномен ове врсте | имамо у случају Тарабића, угледног : домаћина из Кремана (село више | Ужица). У секунди кад гине кнез. на ужичкој |

Михаило у Београду, пијаци избезумљено уплашен, један

сељак виче: „Јој! Погибе кнез! По- .

гибе кнез!“ Прискочи свет њему, познаниџи га стишавају, но све узалуд. Он запомаже: „Не дајте погибе кнез!“ Следовала је интервенција по-

лиције, која је знатно доцније изве- :

штена да је кнез стварно погивуои то у минути у којој је Тарабић викао. И не разумевајући појаву, полицајци га задрже у затвору јући да је имао везе са атентатом; подлегао је мукама испитивања по-

татом. Његова најближа околина твр-

дила је да је он невин и да је сва: његова кривица у томе што је по : мало „Видовит“. М ја делим њихово ;

мишљење. Тарабић није имао са зтен-

преноси на све стране и та треперења | прихвата сенз. апарат Тарабићев и он сам преживљује призор атентата.

Чули сте а можда и доживели врло честу појаву из минулог рата. На име, син на положају гине у по ноћи а код куће, далеко стотинама километара, мајка у тој секунди скаче | "из сна вичући „Погибе ми син“, —

и само они стоје у резонанцији.

неко чудно нерасположење — коме не знате разлоге. Тек после извесног

нисте били свесни “разлога.

| _ Наведени примери наводе нас на : вашему, био драгоценији од једнога ; закључак, да смо ми везани, боље | рећи потопљени, у извесну средину | која прихваћа сваки дрхтај наших :

| нерава и носи га на све стране... у | бескрај. Нервом произведени талас | има велику брзину простирања, земаљске просторе | као светлосни и електрични таласи.

дине. Да видимо.

средина кроз коју човек иде као

истоветна са електричним и светлосвим и да се преносе кроз исти медиум онда излази да је човек нешто

сложенија антена а физички корелативи психичких феномена су електрични таласи или можда електро- | хемијски процеси. МИ по закону о; » одржању енергије ваш смех, бол и : | остала дешаржирана енергија нерава ; | гомила се у резервоару природе као | | известан потенцијал, Чегар Светлости, ;

топлоте» Да ми не читамо књиге на

књигер

нису везана за физички етар већ неку другу средину која би се по аналогији могла назвати интелектуални етар. — То је ваљда најфинија, ела-

претпоставља- :

татом веза које би се дале инкрими- ; нисати. Са гледишта наше хипотезе објашњење ове појаве је једноставно, Тарабићев сензибилни апарат стајао је у резонацији са сензибилним инструментом кнежевим. И у секунди, кад кнез стаје пред наперене пишто| ље атентатора, његов сензибилни апарат јако задрхти, то се треперење

Зашто не осећају ништа остали задругариг Ваљда зато што је осећајан инструменат мајке и сина најближи

опна папин њи пиинња сатни Маи = ==

–————

Доживели сте можда и ово. Ваше дете или пријатељ на страни; писао | је скоро, немате разлога да будете | неспокојни. Међутим вас је обузело

Да ли су сви ти разлози Вукови | били оправдани > Да ли су имали о- ; сноваг Довољно је само потсетити ; > на његово прво бављење у Крагу- | одсутни пријатељ (дете) баш у то јевцу, на његову племениту намеру | време боловао или преживљавао нека да просвети кнеза и на неуспех који | интензивна осећања. — Значи дрхтаји његових нерава преносили су се кроз ; Он има право што | неку средину на све стране и на те | сумња, што се боји. „Знајући ја да- | дрхтаје је резонирао ваш осећајни | кле, пише он кнезу, да су вас људи | прибор — ваша је душа патила иако |

времена извештени сте да је ваш

| | | | | |

прелази тренутно |

| Да нису истог порекла и исте сре- |! Шта условљава :

(медиум) електричне и светлосне та- | | ласе наука не зна непосредно али | : посредно из неких факата закључује |

да је то — етар — еластична и крута ма рилИн нити Са Ирака) удру-

сито кроз ваздух. Ако предпоставимо | да су нервна треперења у основи ;

светлости пишчевих мисли, на име, ; на сијалици која гори на рачун енер- ; гије, коју је писац утрошио на писање ;

стична материја која прожима универзум. Онима који узгред свраћају ва област физике МОЖДА изгледа хипотеза о егзистенцији етра јефтин модерни деш5 ех тасипа. Јер, забога, физика разликује три стања материје: чврсто, течно и гасовито. — Фатално је ово узети као аксиом. Наука је ДАВНО овај оков раскинула претпоставком да се материја јавља у више стања од којих су два нашим чулима ближа (чврсто и течно), треће нешто даље (гасови су невидљиви) а остала стања су неприступачна нашим чулима у обичном смислу. Човек једва сме и припитати зашто да че види — осећа материју у етарском стању, кад се зна да човек не види ни ваз-

| дух, ону супстанцију која га притисневши собом тајну своје везе са атен- ;

кује снагом од 14.000 кгр. и без које не може опстати ни једнога минута. Да, човек не види ваздух али га осећа замахом руке, удисањем и издисањем. И етар човек не види, не осећа га замахом руке —

али шта је светлост, електрицитет,

њих човек исувише осећа. Гасовима

материја преноси претежно звучна

треперења, етарска материја преноси

светлосна и електрична треперења а интелектуални етар (извесно стање материје) преноси нервна треперења. Са зерава откинути талас одлази у интелектуални етар да по закону о одржању енергије вечито траје као изврстан потенцијал у динамичком стању, чекајући своју секунду и свој резонатор да пробије у свијет видљивих појава. — Одавде излази да је човек вечит у времену и простору. Примамљива је ова хипотеза!.. Ко ли резонира на мој осмех» Кога ли трује

мој бол» — Свршиће се —

Стеван Павловић.

Јубиларне марње удрутења рез, официра н ратнина

Од 1. априла о. г. пуштене су у продају јубиларне марке удружења рез. официра и ратника, које се разликугу од обичних марака по томе што носе слику Кајмакчалана, Доброг поља и споменика који ће се. подићи на ратничком гробљу у Паризу. Јубиларне марке удружења рез. официра и ратника лепе се на све поштанске пошиљке у место редовних марака. У продаји ће остати свега шест месеца, до 1. октобра о. г. Могу се купити код свих пошта; у Крагујевцу се могу још и наручити код благајника удружења рез. официра и ратника г. Миленка Ђурића пензионера. |

Цене ових марака јесу: | дин. (у место 0.50), 2 дин. (у место 1 дин.) 4 дин. (у место 3 дин.). Вишак добијеног новца намењен је уређењу нашег ратничког гробља у Паризу и подизању споменика на том гробљу.

Управа удружења се нада да ће:

жења, банке, радње, појединци трошити што више ових јубиларних марака и тиме омогућити уређење, обележавање гробова и подизање споменика нашим ратницима у Паризу.

Са своје стране, уредништво дели исту жељу и наду управе рез. официра и ратника.

Повластице у вомњи за рез, официре

Повластица у вожњи за рез. официре може се добити преко удружења рез. официра и ратника. Ко од рез. официра из Крагујевца и околине жели да добије ову повластицу нека се обрати благајнику пододбора Крагујевац, г. Миленку Ђурићу, пензионеру. Уз пријаву треба да положи 40 динара.

| Читајте, ширите и оглашујте

„Глас Шумадије“