Glas šumadije, 02. 04. 1932., str. 1

ар еаааеиаи

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

излази јелдавиу ст не лејњно

Чековни рачун бр. 55.140,

Год. 55

(гласи се примају по тарифи,

Енч 5

После скспозец г, Др. Моринковићо

ГЛАС

УРЕЂУЈЕ:

„22 редакциони одбор

наша држава и проблем разоружања_

Буџетска дебата у Скупштини, па затим у Сенату, унела је пуну свет- ;

лост у многа унутрашња и спољна

питања наше државе. Ресорни и од- :

говорни министри пружили су народним представницима, а преко њих и целокупној јавности, домаћој и страној, сва обавештења и све податке о најактуелнијим проблемима са-

дашњице, као и то како. наша држа- |

ва гледа на њих и шта је урађено за њихово решење.

"Једав такав експозе дао је у Се- |

вату г. Др. Војислав Маринковић, заш Министар иностраних послова. Ма да су наша гледишта поводом проблема која је изложио г. Др. Маринковић, у неколико била позната, ипак његово излагање у Сенату у

присуству Краљевске владе, пред- |

ставника страних држава, наших и страних новинара, оставило је најбо-

љи утисак, јер су била јасна, одре- :

ђена и у складу са интересима наше целокупне нације. Па и поред тога што ми спроводимо националну политику, ипак су наша гледишта о

најкрупнијим светским проблемима :

М

чували обострани интереси.

Свако друго гледиште не би било : здраво ни искрено, а још мање ре- : ално. Вероватно да би претстављало | и утопију с обзиром на ситуацију : која данас влада у свету, а нарочи- ! то с обзиром на наш положај и наш :

задатак на истоку Европе. Зато су

наши напори у овом правцу још јед- : на жртва више за одржање данаш- ! њег поретка. Они су доказ наше од- : лучне решености за поштовање свих : међународних обавеза. Овако одре-;, трговине од 7 марта тек, године, ћена политика данас је једино могу- ! ћа, ако не желимо да се понова на- : ћемо у једном страшном вртлогу, : или у групи оних авантуриста који ; сматрају уговоре обичним парчетом · хартије и који прижељкују нов по- : кољ човечанства рачунајући да ће :

у њему наћи спаса.

_ Успех једне политике, остварење : једне идеје, свакако да највише за- !

виси од њене реалности. Ако се рачуна са стварношћу, са чињеницама

које постоје, онда је половина ус- |

пеха осигурана. Неки пут и више.

Потребно је само мало умешности ! и искреног залагања. Јер свима љу- | дима, а нарочито онима који воде, : много је приступачније оно што се : него најлепше : претпоставке а некад и него најпле- |

да осетити, видети,

менитије идеје.

Зар није због тога пропао и пред ! лог, 3за потпуно разоружање свих државар Он није прихваћен на кон- ; ференцији за разоружање у Женеви ; највише због тога што није био реа- :

лан с обзиром на данашње стање ду-

хова у свету. А и због тога, што се ;

вије могло предвидети шта ће бити

после, А можда и зато што није био ; не искрен и убедљив. Ствар- : | Чињенице садашњице биле су у-

бедљивије од најлепших фраза, па

у духу политике Друштва Народа, ! чији смо највећи поборници у овом : делу Европе. Маша политика није у | сукобу с политиком Друштва Наро- : да и оваква каква је једино је могућа : да би сеу данашњим моментима са- :

ако се хоће, и од најидеалнијих побуда. Наша, држава имада је од почетка исправно гледиште по овом питању када је преко г. Др. Маринковића изјавила да је добра национална одбрана најсигурнији елеменат мира, с обзиром на садање међународне политичке прилике у свету !

Истина, данас када цео свет притискује тешка економска криза, није лако подносити огромне издатке које изискује народна одбрана. Али када се саовим жртвама упореди она велика морална добит коју грађани осећају када су спокојни и свесни да се могу у миру развијати и радити за будућност, онда се, рачунски речено, показује у билансу један вишак, који вреди више од свих издатака. " Из ових разлога нама се не може :

пребацити никакав милитаризам, ако одржавамо солидну одбрану, а још

мање нам се могу пребацити какве :

агресивне намере. Ми остајемо чувари мира, или како је то Др. Маринковић у име целог народа рекао: „Ми смо свесни, да наша војна снага,

“хеоавеолосеоцшњовљаол ~ тит-в=евзњ»азнљовшњочњ»=вал= во ве а рење о

=—-=зањванња т>" ==

<<.

не само да је у данашњим међуна- | родним приликама главно, да не ка- :

жем једино обезбеђење наше сигурности, него да је то у исто доба и главни елеменат мира у целом овом

крају света. Јасно је, ко хоће објек- ; тивно да гледа прилике, да колико | је Југославија јака, толико је не са- :

мо њен мир,

сетству сигуран“. Х. (о.

нонцесије за отварање штампарија

Уредбом Министарства индустрије

штампарије су уврштене у ред концесионираних предузећа. Исто тако литографске и ксилографске радње од сада, као и штампарске, могу се обављати само на основу добивене дозволе. Издавање дозвола стављено је у надлежност бана, а на подручју Београда у надлежност комесара Министарства трговине и индустрије.

Дозволе могу добити само лица која су стручно оквалификована за те послове, а при издавању дозвола водиће се рачуна и о општим интересима и о стварној потреби места и краја у коме се такве радње имају обављати.

Удружење графичких предузећа поздравља овај акт као правилно схваћени општи интерес и као једну меру, у низу других предузетих у циљу санирања наших привредних

прили ка. У == ои

Двороц бившег цори Виљемо претворен у ХОТЕЛ

| него и мир свих оста- ! лих народа и држава у њеном су- :

и = «

ои но ~

Ахилеон, дворац бившег немачког |

цара Виљема, откупило је једно грчко туристичко друштво за хотел. Већ овога лета моћи ће да прими туристе и путнике који дођу на Крф да уживају у сунцу и природним лепотама.

Покретни пољопривредно зло у Шумодији

КРАГУЈЕВАЦ, 2 АПРИЛ 1932. Број 1 динар

пи нитии аљаћПЦај БР ве 5) ша Поинт РАВЕНА

Претплата годишње 50 дин.

Број 16

Рукописи се не враћају.

; . уз

— Основе шумарства —

Покретна пољопривредна изложба приредиће се у Шумадији од 28-0 до 16М овим редом: Краљево 28 и 29 марта, Гружа 30-Ш, Кнић 1 апри-

ла, Крагујевац 2, 3 и 4 априла, Бадње- | вац о4У, Баточина 64У, Варош Ла- :

пово 7-У, Марковац 8:11, Вел. Пла-

од семењака и које се експлоатишу

|. за грађу, обично се узима за хра-

на 9 и 10, Вел. Орашје 1147, Лозо-

вик 12-1У, Мала Крсна 13-М, Пожа- | Смедерево :

ревац 14 и 15 априла, 1647, Колари 17-1, Умчари 1840, Мали Пожаревац 191М и Беди Поток

2047 и тиме се завршава први круг

покретне изложбе. | У појединим местима одржаће се

за народ предавања из свију грана:

пољопривреде. Ми још незнамо, шта је све у тим вагонима изложено ио чему ће се држати прадавања. Али,

будући да се између изложбене ва- |

гоне налазе и два вагона за шумарство и дрварство, хтео бих овом

приликом, у кратким потезима, упо- :

знати Шумадинце са основима шумарства. Реч Шумадија, свакако је постала због огромних шума, „које су некад покривале цели овај простор.

У вези са економским приликама ми не водимо рачуна о будућности, већ живимо садашњицом.

Међутим, шумско господарство за- |

хтева сасвим другу психологију, не- ! го на пр. агрономија: Цереалије се !

производе са рачуном на добит у току исте године, док шумарство

прави рачуне и наде чак за 100 и:

више година унапред. У агрономији ; све што је у пролеће посејано, у : јесени пожето, у шумарству се сме : жњети само један део шуме, према :

стављеним задатцима господарења.

Да би се шуме сачувале, треба их : тако уредити, да би поред сталне :

вредности, доносиле још и стални приход (ренту).

Уредити шуму значи тачно одре-

дити површину шуме, положај те-

рена, станиште (заједнички утицај : климе и геолошких формација), вр- :

сте дрвета и њихову димензију, склоп,

обраст и т. д. те према томе одре-,: дити где, т. ј. на коме месту кад и :

колико се сме сећи шуме.

Овакво :

уређење се зове уређење шуме по :

простору, маси и времену.

Свакоме је разумљиво, да је нај- | рентабилније сећи шуму тада када ;

је она потпуно зрела за намењену :

газдинству | Рравномерни стални приход, потребно

употребу. У шумском

физичка старост дрвета није иста, |

што у пољопривреди: шума је зрела ;

-

за сечу, када се постигне стављени

задатак газдинства: да ли је шума

намењена за грађу, за горивне цепа- : нице, или за ситне горивне цепанице. ;

Према овим задацима и уређује се |

шума с тим, да се постигне што

већи економски резултат у што краће ·

време, са најмањим трошком, а да се при томе квалитет материјалајне губи.

Време за које се посече целокупни простор шуме по парцелама, с тим да се може понова сећи прва парцела, зове се „обрт“ (штпц5), Правилно установити обрт и тачно се тога придржавати у току одређеног периода времена — значи водити правилно шумско газдинство. У Високим шумама т. ј. у шумама, које се пошумљавају на природни начин

о –-- -

пи =

и ~

С и

стове шуме обрт од 100 година. У средњим шумама т. ј. шумама које се подмлађују од корена (изданачке шуме) обично се узима обрт од 60 до 20 година. Код насу Шумадији те су изданачке шуме већином ниске, и секу се због ситног огревног (06лице) дрва. Обрт овде је уобичајен од 20 година мада би било боље ла се повећа бар до 30 година. Овај мали обрт објашњава се тиме, што су шумадијске шуме распарчане међу ситним шумским власницима, који журе да што пре искористе своју имовину. Са мало стрпљења и знања, повећати обрт, значило би повећати приход.

Прирастом се зове разлика дрвене масе, коју је имало дрво или састдјина на крају и у почетку године или деценије. Тиме се и разликује прираст годишњи од прираста периодичног. Прираст зависи од начина неговања шуме у вези са осветлењем, од станишта и од врсте дрвета. Прираст дрвета иде по свима правцима: у дужину прираст се ствара на врховима стабла,а у пречнику између коре и дрвене масе на свима деловима дрвета (на стаблу, гранама и корену).

Познато је, да без светлости не може да живи ни да расте ни једна биљка, ни једно дрво. Светлост игра огромну улогу у расту, односно прирасту стабла. На пр. при чистој сечи, када су поједина стабла отворена према светлости са свију страна. прираст већи и бржи, него при пробирној сечи, где су стара стабла затварала светлост подмлатку. Исто тако при чистој сечи, кад подмладак већ неколико година порасте, прираст зависи од склопа (густота дрвета), у густим састојинама опет мање светлости и прираст мањи, него што у ретким састојинама. У првом случају прираст иде делимично у дужину за рачун прираста у дебљину.

Прираст је темељ прихода шумског газдовања; што је већи прираст дрвене масе, у толико је већи прираст капитала. Зато шуму и упоређују са капиталом, који може бити мртав, може приносити стални приход, а може и сасвим пропасти.

Да би капитал (шума) доносио

је израчунати годишњи прираст шуме и сваке године сећи само онолико кубних метара дрвене масе, колико износи по маси. У том случају дрвена залиха шуме увек би била трајна и не утрошена. ју:

Дакле, као што се капиталиста труди, да његови приходи порасту, тако исто и шумски поседник несме се само ограничити на то, да сваке године посече величину годишњег прираста. Треба неговати шуму, јер у противном, опада и прираст. Сем тога треба добро пазити, да годишња сечина редовно се пошуми (било природно, било вештачки), да подмладак не уништи попашом, и да млада шума несметано дочека свој

ред. Попаша шкоди поред дирсктног уништавања подмлатка још«њ

тиме, што се ук

лања са земље зеле-