Glas šumadije, 30. 07. 1932., str. 1
КРАГУЈЕВАЦ, 30' ЈУЛА. 1932. Боррењу 1 дпитина«ар» И ПЦ
Претплата годишње 50 дин,
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
Излаз једаниухж иза ле Лика»
Чековни рачун бр. 55.140,
Р.
зр»ој 32 “
Рукописи се не враћају.“
Год. НЕ | % пи | ЗА | РЕЈ [АБЕИОНИ ОДБОР
Огласи се пр
је ..
имају по тарифи. :
А ' пре 7 ; а АЕ Куре и УМ ОИ а ИЗ ЛКАЈЕ з = "и 4 О “,. · | 1 “ Му уће.. > .. р МИТ; У Во <> .
Празноверице нашега села
— Празновање радних дана — |
Ренодел наступа
Џ
„Ако се, мало више, заинтересујете ; || за ову ствар, наћи ћете и у вароши ; | „интелегентнвих жена, које неких дана | у години не.раде, са изговором, што
|| им се тога дана десио рђав «случају |: | | : фамилији, на пр: неко: им се тешко : у | :| „разболео, умро и томе слично, : :| _ Опет у вароши, без обзира на рет- : || "кост тих празновања, мало је штете, : у сали у селу много шкоди, јер у по- ! "| Љопривреди .сваки рад има свој дан, : | па ако се тај посао одложи, много ! “се изгуби. уд
да у нашој околини најчешће про лази преко голе чумићске Кремењаче и лепеничког Виска; а другим правцем преко, Забојничке косе и вињиштанског Крсманца, захватајући и. њихову ближу околину. '
Ту не помажу празновања. Гребаг да радите у све дане кад раде школе и државна надлаштва; укратко рећи. у све оне дане које вам одобрава ваша вероисповест. Нерад. је највећу. грех, а ко не ради. њега бије дво– струки град. |
ои и прече -
% па
| РА ~
а име
УУ РРА
–-ољ итине њи дњ њи -
“7 Ком 5 ПРУ И БЕЗОЉЕЖИЊИЊИЊ 0 мечитнстнт ИЛИ ЕРИ 4 Ија а ша Ва и Би а
а рЦЦЦНЦ >
Поклон општине беогродске од 5.000 динара општини крагујевачкој
Приликом откривања споменика палим Шумадинцима Суд општине београдске, у знак признања неумрлим јунацима, поклонио је општини крагујевачкој суму од 5.000 динара. Претседник општине, истом приликом доставио је писмо [ове садржине: „Господине претседниче,
Суд општине града Београда одлучио је, приликом скорашњег освећења споменика палим Шумадинцима, да, у знак захвалности и признања неумрлим јунацима поред већ положеног сребрног венца, пошаље крагујевачкој општини и један мали прилог у износу од 5.000 динара.
Достављајући Вам предњу одлуку, уједно Вас молим да ову суму изволите употребити искључиво према личном нахођењу, а у сврху која ће најлепше сачувати трајан спомен на општину београдску.
Примите, господине претседниче, и овом приликом уверење одличног
поштовања.“ Председник Београдске општине
Мил. Петровић.
-. —— —_–-ео >
Да не говорим о' петкама“, обич“ |
"реним петим данима у седмици, које су :
; нам остале као .бапски празници из :
Заровачсон коље
ољивнр о њ -- = 4 ПСИ Пе пр и .-~- - === и а зала Ма Иве алемњцц лав
оовачасовиваа
| | | |
доба турске владавине, а које многи
уугледни домапини'уселу и данас пра- |
знују ин доводе их у везу са неком, . „св. Петком“, ваљда Параскевом, Из- | међу многих, мени су познате пет- ! ке: пред. Оце, Младенце, Благовести, |
Тројице и др.
·Рекох, да не говорим о њима, јер |
| оне падају обично у зимске и оне
пролетње дане, кад се нешто од по-
|| слова може и одложити, али опет
морам казати, да су њихове штетне : последице значајне, кад се из праксе изна, колико вреди уграбити један леп дан у «сетви пролетњих усева.
Пе мислим да се задржавам ни на · 'ОониМ „бапским празницима“ које црква не празнује и не служи, иначе морао бих прелистати цео календар · док бих нашао свете: Трифуна, Мра- | ту, Јевдокија, њеколико Јована и др., него да се дотакнем неколико јул- : ских дана, у доба жетве презрелих жита, кад је сваки час драгоцен у: прикупљању онога што нам је „дотло до уста“. а | ;
У самом месецу јулу сељаци праз- | вују талико радних дана, за колико би све своје жито пожњели. Ту су: вам неки „Врачеви“, „Прокопие“, „св. гуранђед“, па нека „Блага и Огњена | Марија“. Кад се уз то додаду и дру- ! ги које ја не знам, а уз то се саберу :
· и недеље, које треба празновати, онда :
нам је у том месецу више празника : неголи радних дана. о Еђ какен
Помислите само на ове последње | градобитине наше околине, кад је ! облак у појединим селима сву. летину са земљом сравнио; па који није од зрелог жита ништа пожњео, старо се већ измакло — ни сутра нема шта јести, | 6
зоосоза-=ов>< = =
. .
твртака што их празнујете, а њујете и другима да раде7... Чуо сам да се, у појединим селима, организују групе млађих људи, | који својим сељацима, што раде ул тен четвртке, чине нопу велике штете,
забра-
забрањиваху да исцели болесника у
Чудој Гори од оних што Христу | |
суботу! ;
Уверио сам се, да та села највише страдају од града. Не помаже им ни оно оборавање сеоског атара, што га ноћу, путећи, изводе два брата бли-
(Оставите се, драги пријатељи, свега тога. Једино вас, донекле, од градобитине може сачувати, ако пошумите ваша гола брда, камењаре и кременасте косе, Реткост је да планински предео град убије; а знамо,
; Помажу ли вам ту оних седам че- | |
| знака са два вола близнака. Це | | | | | и |
Свештеници и учитељи, као сеоски интелектуалци, треба да настану: да изведу народ од тих празноверица, које нам много веру кваре. Они су дужни да воде село путем напретка, а док се ово старо и штетно не одбаци, ништа се боље и напредније не да ни замислити,
За похвалу је, што су у неким селима земљорадничке задруге предузеле озбиљне мере у сузбијању празноверица и штетних обичаја, а на њих треба и. остале да се угледају..
„Рад је сваком дужност прека, И не служи на-срам ничи:;. Сиромах се њиме храни,,
А богат се њиме дичи,
Као што човек мора свакога дана да се храни, исто тако мора свакога дана и да ради. „Ко ради Бог не брани , каже народна пословица, а сваки. користан, поштен и несебичан рад то је велико дело за које нема празника,
Рад. Тодоровић“ · "земљорадник из. Дивостин #у
Поводом уписа ђака у гимназије
Према новом Закону о средњи школама ученици плаћају уписнине, · чија висина зависи од висине порезе " ђака односно родитеља. Приликом уписа сваки ђак мора да поднесе у~. верење Пореске управе-о величини: разреза порезе. 2 | |
Пореска управа ће издавати. уве~. рења али само онима, који су исплатили порезу за све раније и целу 1932: годину. Ко не буде платио ову порезу неће добити "уверење, па, следствено, неће се моћи ни уписати у.
гимназију...
С“обзиром на то, што је економска криза достигла свој врхунац, с обзиром на то што многи имају по неку пару уложену,у банкама, а овај; новац не могу подићи. због тешке: ситуације у кбјој се банке“ налазе, наступице жалосно стање да, мож-. да, половина ђака неће моћи да се упише у гимназије. Ова деца, која су завршила шест или седам разреда, Не могу да се упишу у последњу годину, због овакве праксе. Пореске управе. Га деца, ко зча, да ли: | ће и после бити у стању да продуже школу.
Налазимо, да би Господин Мини“ стар финансија требао што преде изда одобрење пореским управама, да се ова уверења издају без обзира на плаћену порезу, а порез да се наплаћује како је и законом предвиђене.
| „ [4