Glas šumadije, 10. 09. 1932., str. 1
ЊЕ па
+ ЕМА РИ РРИ и АНИИ
РЗР ОРЗУННЕУЗРАЦО“" | "77." 2
_ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
Кали а Зи јела ки у л НЕ ЛЕЛЉЕО
Чековни рачун бр. 55.140,
Код. ки
Огласи се чаримају по тарифи.
Штедионица Дунавске бановине
· П а. Бачка област приступила је оснивању обласне штедионице при крају 1927 године са седиштем у Сомбору. Основни капитал од 25,000.000 динара уплаћен је из готовине бачке области. /7080ц те прикупљен из обласног приреза и разних обласних тшакса. Управни и надзорни одбор иза- | оран је од стране обласне скупштине | између обласних посланика. Прет- | седник управног одбора био је тадањи претседник обласног одбора. Манифестом од 6 јануара 1999 год. Е укинуте су обласне скупштине, и по- : стављена су комесари, али су обласве штедионице, где их је било, остале и даље да раде под контролом комесара, који су својом функцијом заменили обласне одборе. Штедиолице као обласне установеи обласна својина, радиле су и даље као обласне штедионице све до поделе земље на бановине и укидања области, као самоуправних и само- : сталних јединица. Укидањем области и њиховом ликвидацијом целокупна обласна актива и пасива ушла је у састав ба- : мовике према одређеним границама | за бановине. Уурема овоме а обласне | штедионице са својом имовином : ушле су у бановинску својину, по- : што им је основни капитал био 06- : ласна својина. Како су за штедио- : нице прописани специјални правил- | ници и правила, по којима су радиле, : то, до израде нових правила и пра- ; вилника, остале су и даље да функ- ; ционишу по правилима, која су за сваку штедионицу важила. Рад обласних штедионица продужен је као : привремен, и само у привременом | својству могле су продужити рад, очекујући да се доцније пропише њихова ликвидашија, или унификација. Пошто су бановине биле нове установе, то је било и сувише посла око њихове организације, тако да се није имало када мислити на дефинитивно уређење и бивших обласних штедионица, које су сада постале, ео ипсо, бановинска имовина. дакле, стицајем прилика, а не по закону или некаквом стеченом праву оивша сомборска и смедеревска обласна ште- , дионица радиле су и даље по старим правилима и правилницима.
Радећи самостално, свака за себе, према својим правилима и правилницима, оне су уласком у бановину искористиле и бановински аутори тет и имовину. Кад год им је требао "новац, оне су рачунале на помоћ. из беновинске имовине, и тражиле да им за њихове обавезе и улоге га- ; рантује бановина. Говлачиле су милионите суме из бановинских каса, што ћемо мало ниже и цифрама до- | казати, али шу имовину нису. пласи- | рали на територији целе бановине, већ | су свака за себе задржале своје старе делокруге, које су имале као, 0обласне штедиоснице. Дакле, финанси- | рали су своју ужу околину, са нов- | цем који је био. бановинска имовина или боље рећи имовина свију нас
Сада, када је банска „управа при“ ступила. решавању и овог важног и заједничког питања по интересе свих грађана, људи који су водили ове штедионице, развијају живу акцију, да им се остави самосталан рад и
-— = +
нека врста аутономије, која-је престала још онога дана, када - је донет закон о укидању области и стварању бановина. Опи тврде како хоће да
пп А УРЕЂУЈЕ | | 15 ВРЕДАКЦИОНИ ОДБОР
према томе штедионица не распола-
| же никаквим својим обртним капи~
им се узме њихов новац и својина, | док су, тако рећи, до јуче докази... вали како је то бановинска имовина. У. истини, није у питању својина, јер
је закон о подели земље на бановине _ питање својине расправио, већ је у | питању бановинска имовина, коју ис- : коришћују најбогатије покрајине наше | бановине -а:не сиромашни крајеви бив- |
ше шумадијске, београдске и пожаревачке области.
~
На основу података које имамо, ;
и објављених · биланса сомборске и смедеревске: штедионице, ми категорички тврдимо, да ни једно
правно ни физичко лице са тери- :
торије бивше шумадијске области није користило кредит код
сомборске и смедеревске штеди- | онице, и ако су милиони имовине · бивше шумадијске области биле :
стављене на расположење тим штедионицама.
За доказ наших навода изнећемо рад штедионица према њиховим билапсима за 1931 годину.
Штедиовица у Сомбору
Основни капитал уплаћен из .
обласне имовине динара 2,000 000Резервни фонд износи динара 1,800.000Пензиони фонд износи динара . 857.408 —
Бановина уложила по текућем “рачуну — динара .· 22,851.600—
Укупна имовина динара 30,509.008Прикупљено на име улога из |
Сомбора и околине динара . 33,573.002,93
Кад се узме у преглед целокупан биланс штедиаонице долазимо до следећег резултата: Штедионица у Сомбору тешко би могла постојати са својим новчаним срествима, ако би бановина повукла свој уложени новац, јер приватан улог, што га има штедионица, није сталан и налази се у опадању, с обзиром на данашње тешке економске прилике.
Дакле, самосталан рад сомборске штедионице без пошпоре и тешње сарадње са бановином значио би њен мучан живот.
Штедионица у Смедереву
(Основана је почетком 1928 год. Основни капитал уплаћен из
обласне имовине динара . , 5,000.000 —
Резервни фонд износи ди НИ 901.159,13 вина уложила по текућем
равна '. 8,290.079,80
рачуну динара Укупно динара
Осим датог готовог, новца
бановина је дала овој штедионици на послугу обвевнице ратне штете, које су биле пређе својина шумадијске, београдске и пожаре-
вачке области у номиналној
вредности динара Штедионица је ове обвезнице ломбардовала код државних новчаних завода па тај новац употребила за своје редовне банкарске: послове... Штедионица има пракупљеног „ улога из Смедерева и околине | динара сега 5 3,800.611,29
Код ове штедионице треба напоменути још и то, да је управа ове штедионице уложила у силос преко 4,000.000 динара, што значи скоро цео сво; капитал налази се умртвљен
у /едпој грађевини — силосу — те
ме
| ла у Новом Саду, којој би ове ште- | „ће богат избор, јер је оно нашло подионице постале филијале, те на тај :
; с 1 р 1 Е ; б · начин појачале своје капитале и обрт ; ђана исто толико колико у војним Само једна централна управа може :
8791.238,98 |
- 10,057.000,— |
шчартос=о-= .
шалом. Приватан улог од 3,800.000 данара није сталан, нити је довољан
за одржавање свих банкарских по„Слова, нарочито сада када улагачи по-
Влаче своје улоге, а које би сви повукли оног момента, чим би бановина повукла свој новац и обвезнице ратне штете.
Потребно је нагласити и овде као и код сомборске штедионице, да је дата готовина по текућем рачуну бановински новац сакупљен са целе
територије дунавске бановине, то јест |
новац грађана од Суботице до Кра-
гујевца, па не треба погрешно схва- | тати, да се ове бивше обласне ште- |
дионице служе само капиталом бивше подунавске и бачке области.
Ако објективно расуђујемо, опста-
нак и будући рад ових штедионица | и дочек који вас у њој чека, Надам
могућ је једино у заједници бановин- |
ској, са. потпором бановине.
Са банкарске и научне тачке гле- :
дишта опстанак и рад ових штеди-
оница може се решити само на је- | дини начин, а тај је, што би се обра- :
КРАГУЈЕВАЦ, 10 СЕПТЕМБРА 1932,
Број 1 динар
Претплата годишње, 50 дин,
Број 58
Рукописи се не враћају.
| шаље заједно са-жаљењем што нису | овде и моје најдражје успомене“,
зовала и организовала једна центра- :
правилно водити целокупну бановин- | ску финансијску, економску и трго- : вачку политику, и расподељиваши ка- | пштал према указаној потреби. Само ·
у такву једну установу штедише и
имућни грађани могу имати повере- | ња и свој новац пласирати без вебње | и размишљања, шта ће сутра бити
00 њиховог уложеног новца.
Велика и моћна централа бановинске штедионице могла би прикупити разне фондове сирочадског
стола, црквених и имовинских оп-
штина и друге, који у нашој бановини чине замашну цифру од преко стотине милиона динара. Кад се овоме дода улог појединаца, тек онда се илуструје замах и важност ове финансијска установе, од које би филијале у Сомбору, Смедереву,-Великом Бечкереку и Крагујевцу могле имати неисцрпив финансијски извори
“о --
-—--
ефикасно · помагати и земљорздника ; и трговца и занатлију и сваког дру- ;
гог који помоћ и кредит заслужује: Д
Успомена на. Нраља Петра
У великој француској ревији Ероп сантрал, у последњем броју, изашао је опширан чланак посвећен једној Дирљивој успомени наше скорашње историје. У чланку се говори о посети коју су у октобру 1904 г. учиниди Краљу Петру Његови другови из Сен—Сира. У чланку се између Осталога каже:
„Краљ је на себе преузео не само ове трошкове пута него се је и постарао да се са свима позванима поступа са потпуном једнакости као некада у старим зградама Сен-Сира“.
За вечером Краљ је започео разговор примедбом да су гау војној школи сви звали Кара. Затим је до-
дао: „Јесте, Ви сте у посети код. Каре; заборавимо. сав остали свет, док. смо заједно; живимо само, од успо:. мена и доброг пријатељства, мислећи
на отсутне који су били спречени да дођу на овај састанак и којима
с аи и
а а и пи по пи шп и и и =
~ –--
и <
|
Било је много отсутних заиста. Генерација која се је школовала заједно са Краљем — војником учествовала је у рату од 1870 г. као и „Кара“ сам који је био два пута заробљен и који је два пута'побегао из ропства, те био један од највећих јунака у борби на Лоари. Лист доноси у целини здравицу с којом је Краљ поздравио госте иу којој је између осталог рекао и ово:
„Другови и драги пријатељи, готова су ова три дана која сте ми поклонили, и који су били дани младости и среће. Мој дом ће сачувати увек сећање на ваш кратки боравзк: сезање у моме срцу биће исто тако вечно.
Знате сад пут који води у Србију
се да нећете заборавити“.
На крају чланка о односима француско— српским говори се на овај начин:
„Историчар који једнога дана буде покушао да испига порекло француско — српскога пријатељства има-
борника и оснивача у редовима гракруговима“. Писац чланка се напо-
слетку осврће сам на политичке узроке тога пријатељства, Пр.
Ропендон Њ, В, Престолониследнико Петри
У уторак 6 овог месеца свачано је прослављен рођендан Њ. В. Престолонаследника Петра, годишњица примања нових пуковских застава. Варош окићена националним тробојкама имала је леп и свечан изглед. Улица Краља Петра била је пуна света, Код „Талпаре“ била је подигнута трибина украшена државним заставама и грбовима и за времедефилеа трупа на њој су се налазили претставници војних и грађанских власти.
У 8 ипо часова отпочело је у Новој цркви свечано благодарење у присуству претставника власти и многобројног грађанства. Чинодејствовао је окружни протојереј г. Стевановић уз асистенцију свештеника г. г. Јовановића и Булована, На јектенија је одговарао хор „Хришћанске заједнице“ под управом наставника музике г. Кириловића, _
После благодарења командант дивизије г. С. Радовановић извршио је смотру трупа у главној улици, па је затим испред преставника власти настао дефиле свих војних јединица Крагујевачког гарнизона.
Увече у 8 часова прошла је глав-
ним улицама бакљада војске и пожарника, а у Официрском дому одржан је, свечан бал. аза 3
ни на
Лођа са свионским моторима.
Конструисао ју је један бечки инжињер и у стању је да развије брзину од 80 км. на сат. Лађа не гази дубље од 20 см. услед чега може и да да овакву брзину. Саобраћа ће на Дунаву и моћи ће да прими од 60 до 80 путника.