Glas šumadije, 10. 09. 1932., str. 2
Стр. 2
%
писмо из Бугарске Цој
Радолов као министар
Софија. — Месеца фебруара 1920 , му је могућност да дође и специјалан године Радолов је дошао на мини- ; аероплан за њега из иностранства, старски сто. Поверено му је мини- | који га је однео заједно са милиостарство правде, као јуристи, пошто |. нима, Са овим милионима Чапрашиу том моменту, земљорадничка орга- ; ков је живо помагао деветојунце у низација није имала ни једног прав- : преврату 9 јуна. Да ли су бесплатно ника у својој земљорадничкој пар- ; органи правосуђа учинили ову услугу ламентарној групи, Изузев Петра Ја- | крупном богаташуг Нема сумње генева за кога је решено да заузме ; шефт је велики. Ми не можемо знати место државног .тужиоца по делима ·
противу кабинета др. Радословова. | Чим је осетио чврст темељ под. но- |! гама, Радолов није закаснио да про- ! јави рђав карактер. Са дивљом и несаломљивом упорношћу отпочео је да игра деструктивну и рушилачку улогу у земљорадничком кабинету и у редовима Савеза. На положај министра, који је добио савршено незаслужено, он није закаснио да се
покаже као „побеснело куче“. Епитет жалосно оруђе у рукама једне инокоји му је прикачио његов друг „пе. ; стране камариле. По жељи последторке“ Стојан Омарчевски, не сти- | њих“он је наредио да се гоне чаки дећи се: „Куче које не сме да лаје : > 5) адничког савеза. Пона противника, почело је да дави | а с О РАД ла ТАТРТИ 1688 само чланове наше сопствене органи- мену том оЈЕДа кар ераоу за“ зације,“ — заслуживао је и доцније. : Мери КОАЈЕ ОДЕ 5 - , 5 | | министар наредио да се ухапси бивши стра, био је да образује један одбор | за љораднички посланик Санчо а · нев, по чл. 4. (Он је чуо, од русенбогаташа. На челу. комитета поста: | 4401 народњака Губедилникова како , | | Дач онев притежава пари волова. вио је свога пријатеља познатог ма- | Ба суду је Донев био оправдан. кедонствујушчег | анархисту Захри Тајфа око нашег друга имала је 5 . 4 · па и анаии уче зару | з змваи да голи саме плина | "што, он није жалио око последњег. Формирани комитет ме лидитако а Фен ~ ска отпочео је интензиван рад. Разуме а па МЕГ места Пре. се, не да гони стварне кривице, као | КОЛА МА 1232 ставници буржуаских партија били су
что је предвиђао закон за незаконито Рики #75 и) богати своје чланове његови савезници. Онје њих штедео с · | и штитио. На овај начин закон о
Радолов се правио као да не види ак | | ћењу постао је једна шта се ради, јер. су џелати били | ПеЗаКОНИТОМ богапењу је јед
| | | гова примена зањегови пријатељи. Или још мање, Ла ЈЕ пара у В ан када они су знали да се играју са својим | 51СМла од «ад · 9 вр
. 1 : Мминистром, престављајући му се за | Ј а аи А НЕНЕ У НЕ чисте анђеле. У једној својој књизи | 'РОРрадника д ба збРадолов је имао смелости да сам | банке пиле су Пат Зх У призна, да ни један од стварних Софији. Тако сеу Бугарској богат
к адали криваца и великих шпекуланата, није | 719, док су синови Бугарске пад
б | Е и су имали хваћени и осуђени неки сиромашни ; ПОКровит ( ;
· чиновници, железничари и др., пише | Кога су имали да се ИЕ Од > Радолов. Но зашто не каже истину; | Пипајца, које су тужиоци 7 адолов
Зашто не разјасни који су разлози, сваког дана И И
"који су елиминирали један лепи Нема ни једног процеса противу савремен закон, од кога су очеки- | земљорадничког дејца. или органа вали велике резултате сви војници : земљорадничке власти, који није ин«страдали по фронтовима и цео бу- : сценирао Радолов са компанијом магарски народ» Радолов нема смело- | кедонствујушчих. Он се није стидео сти да порекне негативне резултате : да преко Панче Бичева, једног од закона, који у место да буде гордост | најкрвожеднијих аутора хиљадама повладе Стамболиског, постао је разлог : бијених и мучених у софиској опда устане маса сиромашних противу : Штественој безбедности, лансира вест, њега. да је атентат на театр „Одеон“ дело
Закон о незаконитом богаћењу је ! крахирао само зато што је поверен | једном министру који је неспособан, | као што је Радолов. Закон се ком- | промитовао, пошто је клика око Ра- | долова, формирала комитет који је : почео да пљачка. Критичари Савеза често пута су говорили о овој „ка- | марили“ нападајући пок. Стамболис- | ког. Независно од факта, да велики и бистри ум Стамболиског није хтео да се брани. Камарила анархиста и македонствујушчих, коју је Радолов окупио око себе није имала ништа заједничког са Савезом. Његови повереници увек су били на услузи "милионерима и ова је истина ноторна. Типичан је случај са ослобођењем архимилионара, Крумом Чапрашиковим. Због чега је наређено да се ослободи овај гешефтр Није ли зато да би му се дала могућност да побегне авијоном из Бугарске, износећи собом у иностранство велику количину злата и неколико десетине милиона лева у страној валути.
Пошто је Чапрашиков прешао границу, „земљораднички“ министар правде показао је велико „изненађење“ те је наново „наредио“ да се ухапси, претрпевши велики фијаско од колега у министарском савету. Он се „извињавао“ пред колегама да је то била погрешка приликом пуштања шпекуланата на слободу. Чапрашиков је молио да му се да неколико дана. на расположење да би могао да прикупи новац и остало своје богатство. То је добио. Дата
велике суме ушле у џеп Радолова. Но и поред тога имамо смелост категорички да тврдимо, да је министар правде био способан за посао, и искрен земљорадник, јавни шкандал са бегством Чапрашикова никада не би дозволио.
Противници савеза увидели су менталитет Радолова и његове. слабости.
при ои = оао со == =
===
очи новоиоо ов
–———— = =
зи по овом питању видимо да се је корегирао. Због овога је много прекора поднела земљорадничка влада. Неправедна осуда Ал. Ботева је исто тако дело Радолова.
Памтимо, када је у тесном другарском кругу, покојни бивши претседник Собрања стари савезни дејац,
ворио пок. Стамболиском: диш ли, да у кабинету овај човек није преставник земљорадничких интереса и идејаг Лоши инстикти и злоба старих боржуаских партија нашли су израз у његовом лицу. Он је роб камариле која нас мрзи и која га је ангажовала за рушење наше органи: зације“. Стамболски је са широким срцем и познатим стрпљењем одговорио: „Прави си баи Недељчо. Ште го трпим оште малко до гдето намерим подходјаш човек да го замени.“ Даље је Стамболиски наставио :
— Он ће сам чупати косу са главе, ако не може да разуме, даје постао
теља, закопаће не организацију већ самог себе.“ | Чаша стрпљења се препуни. Ра. долов је постао неподношљив. Налагало се да буде уклоњен из министарства правде. Почело се мислити
је он био изабрат од Собрања за државног тужиоца противу Владе Радославова. Са широким познавањем, ерудицијом и тврдоћом, Јанев је себи створио симпатије свију дру-
па ниалармдштетттти ~ -<о| (= г _ „> ______-_-_-_- = со А ои -—- о =
то. Али зато можемо тврдити да су.
На тај начин Радолов је постао!
земљорадничке власти. У својој књи- !
Недељчо Георгиев, са гнушањем го- ! „Не ви-
оружје у рукама савезних неприја- |
на Петра Јанева, и поред тога што !
„ГЛАС ШУМАДИЈЕ“
ит от у > узучуу та]
ооовосчон<-очеми=
сооосос=ои—совевњљевонновонзавшововнснносвоввнсввољнња =
-—=–еољењљевавс ==
ар о о ои == = ===
о == <= = -
гова — народних посланика. Још од | ране младости он је био одушевљен
земљорадничким идејама. У његовом | лицу видео се достојан министар : правде, јер је ресор правде био де- | зорганизиран од Радолова. Он је био | принуђен да у невреме напусти п0- ; ложај државног тужиоца и да заузме ; ресор. Партизани судије биле су по- : стављене на место. Непогодно при
врховима било је разјурено. Ино- : страна оружја беху очишћена, У са- : мом министарству отпочет је трескав | рад на орипреми за подмлађивање ! нашег законодавства о коме Радолов ! није могао да мисли. Све што је у- ; чињено за време земљорадничке вла- | давине за подизање правосуђа, дело : је Петра Јанева,
Стамболиски је пожелео да учини : још једини покушај, поверавајући " му министарство унутрашњих послова, да би видео шта ће он урадити пошто је грдио и исмејавао земљорадничку полицију и администрацију. |
|
Покушај је био горак. Нису прошла ни два месеца сви његови потчињени једнодушно се изјаснили противу | новог министра. Само министарство је обуставило сваки рад. У том времену почела је да се осећа акција осталих партија. Дошло је до тога : да су земљораднички срески и окру- |
, ' • ' ', | ' [| 4 , ' ' ' ' , '
жни начелници почели да прете са ! оставкама. Није могло да се ради са | министром, који се је у полицију | разумео таман толико, колико бакалин у медецчни. Пред министром
===
· претседником Стамболиским јавило
се неколико депутација. Стамболиски, | не желелћи да подноси оставку целог кабинета и тиме изазива министарску | кризу, не рекавши Радолову ништа | поставио га је за министра трговине. | Док је министра трговине Рајка Да- | скалова поставио за министра унутра- ! шњих послова. Када је указ изашао | и био публикован у листовима из њих је Радолов сазнао да није више министар полиције. Сваки други био би увређен и одмах би поднео ос- |! тавку. Радолов да поднесе оставку. ; То би било заиста чудо. ; Ето шта каже А. Аврамов, наро- ; дни посланик о Радолову.
·" Тих. Милисављевић.
интернот при Мушкој реплној гимно- | зији у Крогујевцу
По наређењу Министарства просвете основан је у Крагујевцу при :! Мушкој гимназији интернат, у коме | ће бити смештено око 80 ученика | гимназије, државних питомаца из Старе Србије и Македоније. Овим је дата могућност да се. добра и ваљана деца с југа васпитавају у Крагујевцу, у срцу Шумадије, у чему је : и вредност и национални значај о- : вакве просветне политике. |
Министарство је већ ставило на ! расположење прве потребне кредите : и ужурбано се ради на уређењу интерната за који је узета под месечном киријом од 6000 динара, још недовршена зграда друштва „Милосрђа“. За седам месеци унапред. Министарство ће друштву дати кирију, ! да би могло довршити зграду и оспособити је за интернатску употре- ; бу. Закуп зграде траје годину дана, ; а вероватно је да ће се продужити ; још за неку годину, јер је друштво | до сада исцрпло сва своја матери- : јална сретства и просто је било у : немогућности да зграду само до- | врши и снабде свим потребама, да ' би се у њу могли уселити изнемогли ; старци и старице, за чији је дом ова ! зграда и намењена. |
За управника интерната постављен | је директор гимназије г. Душан Трип- | ковић, те је интернат у погледу ад- ! министрирања саставни део Мушке гимназије из које пе се узети џ ин. | тернатски економ и потребан број! васпитача. Поред ових ученика, које | издржава држава, интернат ђе примати и ученике из Шумадије, који
. , ће, у висини коју одреди Министар- | МА а а стан и ме· Док се у интер: : нату Н< инсталира кујна, "питомци ! се привремено хране у кујни Црве- ! нога крста, | 7.
оаза
===> —-===-== -—_-—-<-===
пог—отчетзон ч=е=-м~о===<-=—=—=—=—==>====
Број 38
Предоји Српске ратне споменице фронЦУсКиМ. ротнидими (СП Источног фронта
Париз, 8 септембра. — Наше Крљевско посланство у Паризу отпо: слало је у недељу 28 августа у Лаон, (окружно место департмана Ен) Стојана Лукачевића, дописника ЦентралНОГ пресбироа да француским ратнипима са источног фронта, који живе у томе департману, преда српску ратну споменицу 1914 — 1918 го. дине.
Дочек у Лаону, у коме су с под. једнаким одушевљењем и предусретљивошћу учествовали и претставници тамошњих власти и грађанства, био је необично срдачан.
Предаја одликовања извршена је на врло свечан начин у присуству префекта департмана Ен, претседника општине, два народна посланика из тога депратмана, генерала који је за време рата командовао 45. француским пуком на Солунском фронту као и мноштва грађана. [10 извршењу првога дела свечаности присутви су образовали поворку, која је са музиком и заставама на челу продефиловала кроз град до споменика изгинулим у рату, где је изасланик нашег Посланства, у име нашег посланика г. Спалајковића положио вевац на гроб. Свечаност се завршила банкетом, коме су присуствовале поменуте угледне личности, као им многобројви бивши ратници и грађани из Лаона и околвих места. У говорима, који су одржани пред крај банкета, многи од присутвих оживели су успомене на лепо друговање француске и српске војске за време рата, истичући трајвост и моћ при-
" јатељства заснованог на тако светим
темељима. Поред тога, сви говорници а нарочито префект департмана г. Шијап, брат истоименог префекта париске полиције, — претседник 0пштине, генерал Вињи, и посланик г. Ријар де Вернеј поздравили су Његово Величанство нашег Краља и наш народ са најласкавијим изрази-
ма поштовања ни оданости.
Наш претставвик напустио је симпатичаа трад Јаом дубоко дирвут доказима најсрдачнијег пријатељства које је француска провинција још једном пружила нашој земљи својим лепи дочеком.
Јосењски Љубљински велесијам од 3 до 12 септембри ове године
ЈЂБубљана септембра (Авала). —Овогодишњу јесењску приредбу Љубљанског велесајма „Љубљана у јесени“ свечано је отворио у суботу 3 ов. мес. у 10 часова пре подне министар за трговину и индустрију господин Мван Мохорић. Покровитеља велесајма Њ. Вел. Краља Александра заступао је командант Драв-
ске дивизијске области господин ди-
визијски ђенерал Богољуб Илић; присутни су били представници власти, страних држава, различитих привредних организација и друштава уз велико учешће публике из свију кра-
јева наше земље.
Осим индустријског, занатлијског
и трговачког оделења, где су изложиле 274 фирми, од којих 20 иностраних, обухвата ова приредба још читав низ ну (винарство, млекарство и сирарСТВО, пчеларство, повртарство; пољопривредни стројеви и оруђе), алпи|-
изложаба : Пољопривред-
ску, фотографску, књижевну, уметничку, домаћичку, изложбу малих животиња и традицијоналну излож“ бу кућног намештаја. Све су излож“ бе ванредно занимљиве и поучне, и организоване са пуно љубави и воље.
3 и 4 септембра одржана је изложба стоке монтафонске расе; 8 изложба чистокрвних, раса свих пасмина; друге недеље 11 ов. месеца, пак приредиће се изложба племенитих коња. Осим тога одржана је на велесајму 4. овог месеца интересантна ревија словенских народних ношња, 11 септембра, пак, одржаће се утакмица армоникаша. Велесајам се 32 кључује 12 тек. месеца,