Glas šumadije, 15. 10. 1932., str. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ Ба рт ИЕ = и кваввавакаа = ===>“

излази СУООотОМ

Чековни рачун бр. 55.140.

год. 1 Огавсн се примају. по тарифи.

>. з- 5

Питање адионата пензионера

пред адаснатоном снупштином

У току овога месеца одржаће се : адво- : катске коморе у Београду. Поред : осталих питања на скупштини ће се ; дискутовати и о предлогу једнегру- ; пе адвоката о адвокатима пензионе- :

редовна годишња скупштина.

рима. Предлог је да сви адвокати, : који су пензионери, за време обављања, адвокатске праксе, не могу при-

мати пензију. Овакав предлог је: врло умесан и ако се предлог усво- ! ји и озакони, државни буџет ће се: растеретита са више милиона динара. :

Оваква одлука је. требала одавно :

а буде донесена, и не треба допу- | ин на - реда депу“ | но благо ми желимо покојнику, кад _

му желимо да буде вечно. спомињан | | у овоме свету, који се и сам при- ; миче своме крају. Но рецимо, да се : нечије~име спомиње на земљи до |! краја времена — шта он има од тога, ·

стити да неко буде и државни пен- ; зионер и адвокат, те да на две стра- :

не, на

сваком случају их треба онемогући-

ти, зарочито давас када економска : невоља притискује толики свет м ка- | да је толико људи, са свим школ- |;

ским квалификацијама, без посла и ван службе. |

Г. Де Бенеш и Друштво народа

У америчким новинама је штампан један чланак чехословачког министра г. Ог Бенеша о кризи Друштва народа, Писац констатује да се Друштво народа показало као

несавршена справа за одржавање |

мира која није оправдала оно што се од ње очекивало.

Најтежи моменат у животу Друштва народа био је спор између Јапана и Китаја. Г. Бенеш отворено признаје да се у овом случају Друштво народа није показало довољно енергично нити је имало храбрости да према завађеним странкама примени одговарајуће параграфе пакта.

Г. Бе Ђенеш сматра да су најслабије. стране Друштва народа ове: 1) што су Русијам Америчка Унија ван Дру штва народа; 2) што неке европске велике силе подешавају политику у Женеви према својој унутрашњој политици, као што су на пример Италија, Немачка и Русија;

тешкоће.

Па ипак г. Бенеш верује у бољу . будућност Друштва народа, али зато | је потребно међународно васаитање у духу узвишених тежња ка свет- |

ском миру. Х.

Помоћ зд пољолрнаредне течијеве

Министарство пољопривреде до. делило је свима бановинама по 50.000 | динара за одржавање зимских теча- : јева из пољопривреде. |

штету и друштва и државе, | црпе личне: користи. Многи адвока- : ти постади су пензионери по про- : текцији, и ако. су били способни за ; државну службу. А да су способни : доказ је и то што обављају адвокат“ : ски посао. Пензија. им је: требала да : имају један сталан приход, а адво- | катским радом да стварају веће 34- . раде и капитале. Овакве шпекулаци- | је су и нпесоциалне и неморалне ну ;

НА

РЕД

~ >

· Шта значи: вјечнаја памјат

човек боље познаје нашу старуи

добру веру православну, све је више !

ВОЛИ.

Вјечнаја па јат, или; вјечна ти пам- |

јат, значи: вечан ти спомен. Ја сам чуо једном, како је неко у говору вад покојником узвикнуо: вјечна ти

оваквом погрешном тумачењу наше вере. Зар може нешто бити вечно

на земљи, где све пролази хитно као сватовир Заиста, сасвим ништав-

ако је његов спомен на небесима 34борављенрг |

лимо покојнику, да му се име спомиње вечно у вечности, у вечном

сте смисао речи: вјечна ти памјат.

стови Учитељу, своме говорећи: Ко-

| говори, да се не радују- томе него, | : вели: радујте се што. су ваша и- : мена, написана на небесима, то јест што се знају и памте и споми- : њу у небеском царству светлости и |

живота.

грешника бити збрисана и заборављена. Из приче о. богаташу и Лазару видимо, да Господ изговара име Лазарево својим пречистим устима, док име неправедног богаташа прећуткује. Лазар је, значи, у-

| | | | | ] | | | ђ |

вечни живот и вечни спомен, а грешни богаташ изгубио је и царство ! и живот и — име.

-– = ево об ои

месту о Откривењу каже се; и тре-

учи

сењем земље треба разумети велика

искушења, којима седам хиљада њих | подлегоше, од Христа отпадоше и :

душе своје изгубише. То значи: не „пропадоше само телеса њихова то је мало важно — него душе и имена. Имена им бише у вечности поништена и из Књиге живих избрисана, вечности, јеванђелску ствар жели. Али ко жели бесмртно име на зем-

многи који су нечујно и незапажено

прошли овај живот, стекли бесмртно

име у ономе свету, изнад смртии: промене. Размишљај о овоме, брате |

Мелентије, и Бог ће ти открити још

многе. А кад чујеш за моју смрт, реци у молитви: вјечна му памјат! Мир ти и здравље од Господа. Еп, Николај.

УРЕЂУЈЕ кциони

Мучи те што не знаш значење | ових речи, које си: толико слушао | и сам изговарао над покојницима. | И добро. чиниш што питаш. Штогод |

памјат на земљи! Изненадио сам се

" Правилно је мислити, да ми же- |

животу и царству Божјем, То и је-

Једном се похвалише ученици Хри- : 1 |

споде, и ђаволи нам се покора- | вају у име твоје! А Господ им од“ '

У Светом Писму често се говори, како ће имена праведника бити за- | писана у Књигу живих, док ће имена :

шао: у царство: небеско, и добио. је |

У божанској науци понекад се име : истоветује са човеком. На једном |!

сење вемље поби седам хиљада : | имена човечијих (!), 13). Под тре- ;

Ко жели бесмртно спомињање у :

љи, сујетну ствар жели. Знај, да су !

тате цевено. сео с

| ]

ДЕБОР

~“ ~

Резолуција: крагујевачних трговаци. и привредник

“оо-оо.-.--

Трговци и привредници града Кра- : гујевца и срезова крагујевачког и! гружанског одржали су 21 септембра | __ ио октобра тек. године, у Крагу- | | јевцу у дому Трговачког удружења : две шире конференције, на којима :

су претресана многа питања у вези |

говина и привреда тако значајан из-

| | | | вор народног и државног богаћења

——= + - --

она, у тешком и безизлазном положају, који изискује државну потпору

Во –—===< =— = + = ===

предлога изнела своје мисли и своје жеље у томе смислу.

« | 1 , , , ,

| Да се Закон о заштити земљорадника прошири и на трговце, занатлије и остале привреднике, ако се | овај закон и на даље буде проду| жио. Или, пак, ако закон престане да важи, да се питање заштите реши | на начин користан не само за зем“ љораднике, него и за све осталедруштвене и привредне. редове. 2) Да се максимира каматна стопа по свима

врстама дуговања и за све дужнике ; уопште са што повољнијим ставовима. 3) Да: заштитна царина домаће индустрије буде мннимална. и да се онемогуће индустриски картели (који су велико зло у нашој земљи) који данас у нашој земљи постоје, и на · тај начин спречи могућност лаког и : брзог богапења појединаца на штету "интереса и живота ширих слојева

нашега народа. 4) Да се створе нове

| и прошире старе пијаце и тим омо: гући извоз и боље уновчење наших | аграрних производа, који се данас | “продају у бесцење или пак леже као : мртав и неискоришћен капитал. 5) Да се привилегована друштва, као и све житарске, набављачке и потро|' шачке задруге опорезују са свима | државним и самоуправним дажбинама које трговци и остали привредници плаћају. Ово због тога што за· друге не доприносе потрошачу никакву корист, већ најчешће корист појединцима, који под видом задруге тргују за свој рачун, и оном „робом која по задругама није дозвољена | продајући је и задругарима и неза| другарима,

Ова резолуција је упућена г. Претседнику владе, Гг.г. министрима фи| нансије, трговине и индустрије, претседнику Народне скупштине, претседнику Сената и Трговачкој ПО

Годишњи скупштини кошујевичког снаџтеког стега „Шумадиноц

1 |

=о=––—=е=-==>~ ===> -——-==—=е>--–-–

јама Женске гимназије, одржана је годишња скупштина крагујевачког сквутског стега „Шумадинац“. Скупштини је присуствовало поред редовних чланова и велики број скаутских пријатеља, који показују живи интерес за ову лепу и симпатичну омладинску организацију. Скупштини је претседавао помоћник старешине г, Радослав Марковић, проф. На скупштини је досадања управа поднела исцрпан извештај о раду

- АТА ЧТУТТТ

| |

као и земљорадња и да су, као и.

У резолуцији, која је достављена : ' надлежним властима тражи се: 1):

са тешким. привредним и економским, | стањем које данас влада и код нас : и на страни, Сматрајући да је итр- :

-о=<=<е=—<==еоо .

и заштиту — трговци и привредници | донели су на крају конферисања је- : дну резолуцију и у њој у облику :

| им књ –-=ееше=оооеваче во --

па п + –

КРАГУЈЕВАЦ, 15 ОКТОБРА 1922: и ВОН

Број1 динар

Претплата годишње 50 дин.

ЗР рттуч у трч леук > ј 43

Рукописи се не враћају.

Ро 2. чи. – "9 = . > А | 3 о] .— „АЕ « Њу 8 о ~ - У 6 отИ“ 47 = : · За „ “= ~“ Е - „а > “~

.“ +.%

· да је скаутизам пробудио интереси

сврстао у своје редове велики број крагујевачке _ омладине, нарочито школске, тако да стег данас броји седам јединица чета — чета са преко три стотине организованих и униформисаних чланова. Број је. стално у порасту, како пријатеља. тако и чланова, и: новоизабрана. управа има да ојача и развије организацију и досадање: моралне и, материјалне успехе најшире искористи у идућој пословној години,

Са скупштине су послати поздравни телеграми: Њ. В. Краљу као највишем заштитнику: скаута Краљевине Југославије, ресорном министру г. Д-р. Драгану Краљевићу, министру просвете и куму крагујевачког стега г. Д-р. Драгушину. Којићу, стврешини савеза скаута г. Д-р Стеви:Иванићу, жупском старешинству, и бившем старешини стега ђенералу: у пензији г. Томш Павловићу, кога је скупштина претходно изабрала за почасног доживотног стеговског старешину.

У нову управу ушла су ова лица: старешина Сшева Радовановић, ко“ мандант дивизије, помоћници Радо“ слав Марковић и Фрања Зеленко, професори, секретар Гера Лазаревић, професор, благајник М. Филиповић, надзорник А. т. 3, домаћин и економ Миленко. Бурић, контролор у пензији и, као чланови г. г. Др Гаврило Динић, лекар, Василије Пејхељ

· професор, Мирослав. Леви, инжињер

У недељу пре подне, у простори- ;

| |

ари љиљан = ви њи „ #

АЕ а и

Милутин Петковић, секретар Учитељске школе, Пера Стоиловић, шк, над-

" зорник, г-ђице Мила. Вучковић, про-

фесор, Ружа Туцаковић, Јелена Шапоњић, Милица Рајковић професори, иг. Симовић трговац. Надзорни одбор; г-ђица Катарина Богдановић, директор Уенске гимназије, г-ђица Мара Дробњаковић, професор г. Живота Јовечић, капетан и управник Колоније.

__Позиви се грићинство,.. Од комесара Главне контроле Суд општине града Крагујевца добио. је следећи акт:

„На основи пуномоћија Главне

контроле Бр. 76794 од ! октобра тек, године, имам да нзвршим преглед завршних рачуна депозитног и пупилног капитала Крагујевачког Првостеленог суда од 1914 до. 1923 г. - да бих могао утврдити тачно стање депозитнор и пупилног капитала поменутог суда, моли се Општински суд, да повове обвна. ном и преко свога листа. „Гласа Шумадије“ све грађане града Крагујевца, да донесу све признанице издате од стране бивших рачуновођа поменутог суда пок. Милојевића Драгомира и пок. Тасипа Благоја по којима су ма по ком основу полагали новац у судску касу у времену од ! јануара 1914 године до 1 маја 1923 год., па те признанице у овереном препису доставити потписатом најдаље до 1 децембра 1932 године. Молим, да се приликом саодштења грађанству скрене нарочита пажња, да је поднашање ових признаница и потврда у њи ховом интересу јер ће само на тај. начин доћи до својих права и обезбедити уложени — дати новац“, |

др ~.