Glas šumadije, 18. 02. 1933., str. 1
Излази суосолтом
— Чековни рачун бр. 55.140.
Код. та "Огласи се примају по тарифи.
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
„ В. МООЉ ШУМОДИНЦИМИ о
— Поводом освећења спомен-школе у Орашцу —
~ (рашац је историско и свето место Југославије. У њему је на Сре-
П к [) О Га
тење 1804 године, на скупу бираних
синова наше лепе и мучевичке Шу- |
мадије, пала судбоносна одлука, која је повела наш народ у свети народни ослободилачки рат. Пламен на тур ским хановима у кнежини кнеза Теодосија обележио је почетак тога рата а тиме и једнога новога доба
у коме је наш народ, по примеру ;
првих орашачких соколова, кроз велика искушења и надчовечанске напоре, увек ступао постојано и храбро, са витешким прегнућем и несебичном љубављу према слободи. Данашња велика Југославија је дело тих напора и реализован сан наших предака. 14 | "Спомен-школа, која је на Сретење 15 ов. месеца освећена у Орашцу у присуству Њ. 8. Краља Александра, владе и многобројног народа, споменик је захвалности и-сећања на
=" ооољевизиовиезњене, ћаенен
-—-----
• = = розсесонње патовое
то 'знаменито доба. Праунук великога _
Вожда, у Своме говору, погодио је мисли "и осећања данашњих Шумадинаца увек спремних да са урођеном оданошћу и љубављу бране скупо дело народног југословенског јединства. Уз одушевљено“ клицање народа Њ. В. Краљ поздравио је потомке орашачких јунака овим речима:
» ФШШумадинца; = Данашњим. даном _улазимо у сто-
тридесету годину од онога знамени-.
тог Сретења, када се на овом светом месту састадоше неши претшци, и зарекоше се и заверише, да на живот пи на смрш замешну борбу прошив вековних својих угњетача. Они и не слушише у шом шренушку, да устанак, коме свом „овојом одлуком. одредише: почетак пи покрет, беше. онај. исшориски догађај 00, кога ће се затрести цела турска империја. Али. ипак внадоше добро страховшти замашај свога пошхвата и неизмерну озбиљност свога задашка. МИ вато 0сетише сви да им треба вођ, који би својом личношћу и одлучношћу повезао у једну целину онај непрегледни океан шума и лугова, по. чијим су заклднштим пропланцима била скривена мала ц растурена. шумадиска села, већ пуна освешника. што појединце хајдучки смичу насилничке главе, али још неприкупљена у један заједнички налет и у један ошворени устанак. „И прваци народни, они што одлучише о устанку из чије варнице -38палиће се неугасиви. пожар, о»де са кувљени ваши прадедови, изабраше за вођу. Мога прадеду (Слрајорђа Петро_ вића, сина вашега краја, сматрајући — и чпо- с правом, како догађаји Уубрво показаше — да су у његовој личности и у његовој прошлости нашли све оно што њима треба. __ Тиме је ошпочета борба за велико дело народног ослобођења и уједињења, која ће трајати, час пламшећи
час тињајући, об тада па све -д0 нај- |
новијих дана.. Та борба,
а
–_-_ ут ааочег тввевеРовевљавњњи = === -овашевесовоњооањовововавачљоа—ноавочовњннетвтврае => == амаиаевавовавивоовоавосивоанвововивеноваоно оо=овочавесљаавесовавоввзељввовизиво ње
а. о в=-–-о==—ввљон-+ = =
„започета пи одлучена
скромно и неразметљиво а под зма- , јевеком Карађорђевом руком вођена; од. првог часа дивовски п мушки, но- | саше у себи још од самог почетка 0- : слободилачке. тежње ва сву неослобо- |
„дињење српско, претворена 1914 од
ђену браћу. Отуда већ првих година војевања видимо Карађовђеву управу „08. Видина па до воде Дрине, од Косова па до Биограда“, како пева гуслар. | = | Отуда је нова и млада шумадијска Србија, која се после вековних страдања сшварала поступно у овом војевању из пепела и рушевина некадашње славне Немањићске државе, била својом националном вером већ унапред предодређена за носиоца велике националне мисије. | |
Широки и епски замах ше наше
борбе. није никад малаксавао. „Увек се шежило напред, упркос опасностима које су могле однети и оно што је дотле стечено. Полеш је неодољиво носио Шумадију, вазда будну и саремну, кад год ту је позивала њена национална ослободилачка и ујединитељска улога. Она је увек гајила наду у велику националну будућност и веровала у остварење шцроких националних идеала.
· И дочекала га је, -
Баш = занарнцији. ЛИНА ДРЧИ ИИИР-ии" _-А ~. __-- А — „њи пе аша борба, уречена и започета овде: на овом месту на Сретење 1804, која се водила за ослобођење и ује-
= уже српске борбе у југословенску, ширином тога замаха и силином тога полета, слила се шоком светског раша у заједничке напоре свих југословенских родољуба, који су напори, Богу нека је хвала, на крају крунисани успехом: стварањем и уједињењем велике и снажне нам Краљевине Југославије. | | | И у шим завршним борбама, као и у свима ранијим, Шумадија је увек: 0стала. верна себи. Као што се дивљења достојно борише ваши прадедови под командом Карађорђевом, тако се
и ви бористше, вазда први, под врхов- |!
ном командом Мога покојног Родитеља Краља Петра и Мојом. Ви, нова Шумадија, осветласше још једном образ Карађорђевој Шумадији.
__Али ако има иоле истине у оној
нашој пословици, да је лакше стећи |;
него сачувати, онда ћете, тврдо сам убеђен, у чувању југословенских тековина, опет предњачиши ви, као што сте од увек предњачили и у њиховом стицању, и одбштпи све. оне, ударце, који би, свесно. или „несвесно, били управљени прошив. њих, А " Нека овај. скромни ваш- споменик буде потшсешник кроз колике се крваве бојеве имало проћи од 1804 па до пуног остварења југословенског државног и народног јединсшва, али тиме нека буде стални и: најбољи поучник и о томе, са колико ревности и 0одлучности имамо чувати наше јединстшво од свакога; па ма ко лпо био. Говор Његовог Величанства Краља бурно је поздрављен. После разгледања школе, која је подигнута и Његовом издашном помоћу, |. В. Краљ и министри провели су извесно време у разговору, са народом интересујући се његовим животом и економским приликама. шумадиског села, па су потом напустили Орашац срдачно испраћени од многоброј нор. народа. би мн
„
> аив -
восшетовае—зозавосое= ли зуе5== ==за ==
" УРЕЂУЈЕ РЕДАКНИОНИ ОДБОР
(=
· Масарик о немачко-француском
споразуму
Праг — Немачки публициста Ха-
|
егеман, који је недавно. разговарао
У Прагу с претседником Масариком, ·
објављује сада постепено у „Мозз5ј-
"заспе Денпшцо“—у главне тачке свог
интересантвог разговора, у коме се
туелнијим питањима садашњег политичког живота. У првом делу свог
| говора је претседник Масарик изра-
зио мишљење о том, да је и Немачка
_ победила у рату, сачувавши своју
| животну снагу и способност за даљи
||
возе === = тео=вевово==есо зове
| | | | | | |
= ои — = =<—====–о = оз>оооо- === -оо==е=вевоввавеосвоовсесевовоевова носа оо сео о о == == === – == === =
_ зних држава утичу узајамно плодно
"виталнија него централизација "г>дној маси, која у својој управи лако
развитак. Е _ Немачка после рата, после искљу-
"чења Русије, рекао је Масарик, по-
стала је најбројнији европски народ. Скоро четвртина Немаца је као аван-
“ гарда Немачке у другим државама.
Баш та подела је нарочито ефикасна.
Немци тако имају прилике да добро
упознају своје суседе. Немци из ра-
једни на друге и матичној земљи дају скупоцене подстреке. Та подела културних авангарди око велике духовне војскеје много ефикаснија и ка
постаје бирократски једнострана и губи духовну еластичност. Ту је децентрилизација, која је баш Немцима пошла за руком много боље него на пример Французима. . | Чим се више — наставља претседник Масарик — морам занимати светском политиком, тим ми је све јасније, да се свет никада не може управљати једном једином главом. Поредак нашег разноликог света ће увек бити могућ само: на федералистичкој бази. Спољно-политичка демократија је исто тако неизбежива, као и унутрашње. политичка. Систем из предратног времена, ва који се опет врше различити покушаји- наиме покушаји, да' Европом владају ове или три групе сила, обе-
претседник Масарик задржао на ак- ·
===
оо–=от=евсеваво-че=о–==евосвовововоивое- с=ововин=====в=етесевотњвеве еиава» =
Ст тј о | 717 7111177111171.1-—771771171717177)
ћава само нов светски рат. Без ра- . зумне и праведне организације међу- :
народног федерализма срљамо поново _
у светски рат. На питање шта треба да се догоди па да та организација постане на време утицајна, претсед-
ник је одговорио: „Могу само по- ;
новити: И Немачка је победила у
!
светском рату и све ће зависити од ;
тога, да. ли ће победник искористити своју прилику“.
Светским ратом је на дуже време :
искључен царистички руски баласт, који је раније отежавао све европске споразуме. Сада се радио том, да ли ће данас најбројнији народ умети умирити разумљиву бригу слабијих
и бројно мањих народа. Заједно с Бенешом предузимам све што ми је.
у моћи, да помогнем. намачко-фран-
цуски спорагум, од чијег успеха то-
лико много вависи срегтнија будућност. Бенеш се ватрено залагао за фран-
цуско признање немачког захтева о |
равноправности.
Споразуме ли се.
Немачка с Француском, биће решење |
свих осталих проблема олакшано. Како Европа види да Немачка и Француска желе културно решење, „онда се. неће. решењу моћи чинити никакве велике сметње,
На Хаегеманово питање да непе тај споразум доћи сувише касно, прет-
седник је рекао, да велико поверење |
поклања млађој генерацији у. свима
КРАГУЈЕВАЦ, 18 ФЕБРУАРА 1988.
Број 1 динар
Претплата годишње 50 дин.
Број 117
Рукописи се не враћају.
државама, па иу Немачкој. У њој је доста људи, који без горих особина многих предратних Немаца умеју да трезвено и практично мисле и говоре. Много претставника млађе немачке генерације је одбацило 0-
пасну загриженост против Француске
и потпуно практично мисле на позитиван рад. Могао бих замислити, да ће та нова Немачка генерација
"победити код мањих или бројно ма-
њих држава полако и још на време зло страховање, да Немачка ипак тежи за остварењем насилних светских и империјалистичких планова преко Антверпена и Багдада. Умирењу Европе може нова Немачка допринети врло много и на одлучан начин. · (Сер5)
После бискупске посланице | Р—_________-_.1у __-___"__-_ - = —__--__-
„Кршћанска вјера је љубав, а но нржња““
— Свечана прослава ев. Саве у Сплиту —
Под горњим насловом сплитски
лист „Јадранска пошта“ доноси у своме. 28 броју опширан извештај о прослави св. Саве, коју је организовало Соколско друштво у Сплиту у заједници са Југословенском Матицом. У соколској дворани, која је
"била препуна најугледнијег света,
(Сплићани су на необично свечан начин _ прославили успомену св. Саве, тога, по речима сплитског листа, „заштитника просвјете и школе“. После светосавске химне, рецитовања, музичких тачака и соколских
вежби, одржао је једно интересант-
но и врло успело предавање познати соколски и национални радник г. С. Роца, професор. Онје говорио о Охриду као центру наше писмености и хришћанства. та
Пошто је изнео историју Охрида и рад св. Климента „и св. Наума, ученика словенских апостола Ћирила и Методија, г. Роца се осврнуо на југословенску мисао, наше народно јединство иверску сношљивост. „Дух св. Клименша и Наума, рекао. јег. Роца, дух св. Владимира и кнеза Лавара, дух св. Саве води наше на југу: брашстшву, јединству, пожршвовнности и човјештву. Велики светитељи словенског богослужења у цркви,
"осшавили су иму аманеш спасоносну
науку: браш је мио — које вјере био!“ Јужна Србија је и данас „жариште високог морала и чисте југословенске мисли“. Г. Роца помиње'еписко“ па охридског г. Николаја Велимировића и његов рад у. Јужној Србији, који наставља пут старих црквених проповедника и моралних препородитеља. Он се сећа и других наших искрених: патриота и великих људи, „који су са вјером у Бога, учили свој; народ било пјесмом и науком, бјеседом и пером, у цркви и школи, на сваком мјесту: да смо једно,а не троје!.— да је кршћанска вјера љубав, а не мржња! — Он истиче као доказ томе тврђењу „Ка“ чића и Доситеја, Његоша и. Штросмајера. Задржавајући се нарочито на овом последњем, г. Роца цитира његове мисли и завршава његовим речима да „вјера која би ка дра била раздор међу браћом сијати, не би била вјера, него пуко правновјерје; не би била. истина Божја, него блудња људска“. _ После предавања г. Роце, свечаност се завршила народним песмама из Ох-
ридажоје је певалаг-ца ВељкаБрешан.