Glas šumadije, 18. 02. 1933., str. 2
С]
комувални пробслеми
Трошарина и општински радови
9
= Мишљење г. А. Обрадовића, трговца и досадањег народног посланика —
У низу чланака по питању увођења
општинске трошарине и извођења |
радова који су у вези са њом, „Глас
Шумадије“ доноси данас мишљење
г. Алексе Обрадовића, трговца и досадањег народног посланика :
Невоље Крагујевца и наплата пијачарине
— О увођењу нове трошарине, коју општинска управа мисли установити, рекао је г. Обрадовић, треба у овако тешким економским приликама, које притискују и Крагујевац као и остали свет, добро и зрело размислити. То је крупно питање које може имати и крупних последица за Крагујевац, који је стицајем прилика у средини једне територије, на којој се тргује без обзира на трговачке прописе и норме које начин трговања регулишу. Око Крагујевца су мале варошице и села претворена после рата у набеђене варошице, и у свима њима тргује се и пиљари на начин како то рекох. Код њих нема радног времена, нема над њима никакве контроле, они раде кад хоће и продају шта хоће. Тиме Крагујевцу много сметају, коче му његов трговачки и привредни развитак.
И ова пијачарина коју имамо растерала је великим делом нашу пијацу на штету Крагујевца, а у ко-
рист околних варошица и варошица _
— села. Не кажем да је данашња пијачарина сувише велика. Не, она то није и кад би се наплаћивало онолико колико је општина прописала, то не би било тако осетно и тим се не би толико нашкодило ни произвођачу ни нашој пијаци. Него, несрећа је у томе, што је наплату трошарине тешко контролисати, па се најчешће оставља поштењу и са. вести оних који је у име општине наплаћују. Част и поштовање исправ-
нима, али је поштење и савест код.
многих таква да се пијачарина, у многим, случајевима, наплаћује од сељака у много већем износу него што је прописано. Тај вишак, разуме се, у општинску касу не долази.
Трошарина на животне намирнице и индустриске производе
— Општинска управа, како изгледа, мисли да од трошарине ослободи ситне животне намирнице. Међутим, ја мислим, да то није добро. Ситне животне намирнице долазе на нашу пијацу из околних ближих села, која немају куд друго већ морају доћи у Крагујевац ради продаје. Ако се трошарином оптерете само крупни ар тикли, крупна стока, пољопривредни крупни производи и др., постићи ће се, бојим се, негативни резултати, Јер баш ови артикли беже са наше пијаце због велике трошарине и они могу да се продају и у другим ме стима где трошарина није толико велика. ;
Исто тако трошаринско оптере. ћење индустриских производа не доводи, по моме мишљењу, до жељених резултата. Јер индустриски производи и иначе су скупи, а кад се оптерете трошарином они ће бити још и скупљи, услед чега ће потрошач бити у немогућности да их ку пи, Држава је у немогућности да својим чиновницима повећа плате, које су и данас мале према ценама артикала које морају да купе. А чи-
новници су наши главни потрошачи,
Бојати се да се тиме не доведе и наша трговина и наша привреда још у већи неред и хаос него што је данас.
Дакле, ја сам из ових разлога против увођења трошарине бар још за неко време, док ови тешки дани у трговини и привреди не буду олакшани, Али то не значи да сам ја против општинских радова, којима је циљ преуређење нашега градаи стварање хигијенских И ка услова за живот У њему. у а ПЕЋ и ја сам за ради материја ртве,
а се оне чине према приликама а а ших могућности. ну границама на
| |
ГГТ“ и с о
о = = ~ + - -
За водовод издаци се морају
учинити...
— Без водовода нема живота Крагујевцу, то је тачно. Он изискује велике издатке и они се морају учинити, само треба наћи начин који ћемо ми најлакше поднети, а којим. ће се и крајњи циљ постићи. Да се прави зајам добро је, али то не зна. чи да би он притискивао будуће генерације. Он би тешко погодио Крагујевац и данас, јер сваки дуг мора у роковима да се амортизује и за толику суму морао би се одмах повећати општински буџет, а “то ће рећи и општинске дажбине. На један зајам на пример од 50 милиона динара, амортизација и интерес били би годишње око 6 милиона динара а то је близу колико данашњи го.
_дишњи буџет општине крагујевачке,
који износи само 8 милиона динара.
Дугорочни бескаматни зајам...
— Треба, дакле, наћи могућност да нам држава притекне у помоћ, Наиме, да у вези са водоводним ргдовима које она врши, изведе и оне који падају на терет Крагујевца, а општина да буде у материјалној обавези према држави и да јој утрошену суму за рачун општинских радова, у извесним роковима, са мањим амортизационим износима врати. Управо, то би био један дугорочни бескаматни зајам, који би држава дала Крагујевцу. Општина, у томе случају, установила би неку нарочиту водоводну таксу, од које би се вршиле отплате тога зајма, али које не би износиле годишње више од 2—43 милиона динара. Верујем да би држава за Крагујевац учинила такву жртву. Уосталом Крагујевац је на сличан начин дошао и до електричног осветлења.
За градску каналивацију треба,
наћи вајам...
— У сваком случају за градску канализацију, која је нераздвојна од водовода, треба наћи мањи зајам од 5 - 6 милиона динара ито у нашој држави, код Државне хипотекарне
банке. На овако мали зајам .износи ;
годишњих отплата не би били тако велики и такав један напор Крагујевац би могао свакако поднети. Из редовних, пак, општинских прихода, у томе случају, могла би се вршити израда лепе калдрме и за неколико година имали би сеи у томе по: гледу лепи резултати — завршио је г. Обрадовић. 7.
Поводом увођења трошарине
„Глас Шумадије“ је врло добро учинио што је отворио рубрику у којој би грађани дали своје мишљење поводом предлога о увођењу трошарине у граду Крагујевцу. Питање је општег значаја и зато на њему треба да сарађују не само суд и одбор општински, већ целокупно
"грађанство.
Крагујевац се бројем становнишва нагло подигао, а услови су, да се становништво и даље повећава. У естетичком погледу, ипак је Крагујевац доста напредовао. Али, најглавнији радови до данас нису обављени. Крагујевцу недостаје воде, канали“ зације и калдрме. Без овога Крагујевац не може данас да се замисли као већа варош, а хигијенски услови су посве 'рђави.“
Пошто је питање водовода реше но, Крагујевац ће добити воде. Али то није довољно, Јер те радове тре ба платити. Уз те
бно преко двадесет милијона динара.
радове треба спро- · вести канализацију. За ово је потре- |
Општина нема могућности да плати. |
Мора се учинити задужење. А за:
задужење мора се наћи извор за одужење тога дуга.
Из досадањих извора прихода, општина не може одужити већу суму. Провећавање приреза је такође не-
праведно, јер би тај прирез био о- |
громан, а прирез подноси један мањи део грађана, док већина прирезом
. зену робу, без обзира какву, напла-
_ри. Овај предлог
„ГЛАС ШУМАДИЈЕ“
се и не задужује на пр. чиновници, | фабрички и др. радници итд. | (Са ових разлога појавила се иде- ; ја о општем увођењу трошарине, ко- | ја би заменила до сада већ уведену | на извесне артикле. а Према садањем стању, општина је увела трошарину на неке предмете. Поред осталога увела је на брезове метле, а није на шампањ, ликере и остала фина вина; увела је на рад“ ничке ципеле, а није на пудер, КО“ ; лонску воду, свилене чарапе и ДР. | Као што видимо, ово је све било не- | праведно уведено, те је и сам 0ОП- ; штински суд увидео, да ово све тре- | ба заменити општом трошарином. | Пао је предлог да се на сву уве-: | ћује 19, од вредности према факту- | је врло умесан, јер би се на овај начин прикупило око 2 милиона годишње. А што је најглавније, овај терет би подносили сви грађани без разлике, па, природно и странци који се баве у Крагујевцу. Ово је једини начин, да се лако дође до прихода, а да нико од грађана не осети терет овога плаћања. Д. Јовановић
у ===
ЖХлеоно питање ил радничке наднишце
Нагли и велики скок цена хлебу ; страховито је погодио широке масе | грађанства, а нарочито раднике, чије | су наднице из дана у дан све мање | и мање. Поскупљавањем хлеба доводи се у питање њихова нормална. исхрана, а ниво стандарда њиховог, и ширих сиромашних маса грађанства, знатно се снижава. Разлика у висини просечних радничких надница и да: нашњих цена хлебу све се више повећава на штету радника и сиромашних грађана, који ће имати због |! овога један нов издатак. Овај издатак неће бити ни мали ни лак, нити се за сада за наше место у цифрама може изразити, али је у Београду на 72.000.000 динара годишње.
( овом питању, у вези са комуналним, које је код нас већ покренуто, треба опширније говорити и : тражити начин за његово решење. |
С-р.
“зеца ----<-—
пиона ин пао очеве ве
|
Један предлог
Сваким даном читамо у новинама о тешком злу, које нам доноси привредна криза, која је захватила цео свет. Социолози — капацитети светског гласа — предлажу све могуће лекове и пуне њима ступце дневних листова. У вези са привредном кризом притискује човечанство и страхо- | вита беда и беспослица.
За наше локалне прилике предложио бих један мали покушај:
Сви знамо да биоскопске претставе у нашим тон биоскопима увек пролазе са успехом и сале су препуне гледалаца. Они који иду у биоскоп, и ако осећају привредну кризу, ипак налазе могућности да одвоје 10 динара недељно, а неки пут и више. Кад већ може одвојити 10 динара, | мислим да би лако.могли одвојити ; и 11 динара. (Треба додати, да ра- | није, док смо имали само један тон- | биоскоп било је улазница и од 12!
|
~ ошошеневев-наосечени=
"езесовнцесиссавосото
| | ђ Ц [ | |
динара и публика их је узимала исто | тако као и ове сада од 10). Тај је- : дан динар наплаћивали би власници : биоскопа, залепивши на улазницу ; градску марку од једног динара, у | корист незапослених и сиротиње на- : шега места. Један динар од особе |! доносио би месечно 3—4 хиљаде ди- | нара од једног биоскопа, а од два! 6—8 хиљада динара. По моме скром- | ном мишљењу ова мала сума била ! би у стању да свакомесечно утре су- | зу многим невољницима нашега ме- | ста. Ово би се проширило и на концертне приредбе, забаве, позоришне претставе и др. и од њих, ако не- | мају улазница, него добровољни при- | лог, наплаћивати 10%, од бруто | прихода.
За привођење у дело наплаћивања овога динара за нашу сиротињу (ако меродавни прихвате и одобре овај предлог) општинска власт у споразуму са финансијском контролом, која оверава улазнице, нашла би начи. на и могућности, Грађанин.
= = ~ == >
Број 117 |
Једна очигледна неправда
Особље Претстојништва градске полиције је на буџету општине града Крагујевца. Према постојећим законима, ово особље обавља све др. жавне послове, који спадају у делокруг његове надлежности. Поред осталога, особље градске полиције врши и спроводи осуђенике до ка. знених завода, спроводи лица осуђених на прогонство и т. д. ђ
Међутим, док сви државни службеници кад путују ван места службовања, имају дневнице према постојећој Уредби, дотле службеници градске полиције имају само бесплатан подвоз на државним железницама и паробродима. Ако се догоди, да спроводник мора да користи и друго саобраћајно сретство, где нема државних превозних сретстава, мора да плаћа сам.
Ово је велика неправда према службеницима Претстојништва, који су иначе врло слабо награђени. Они овим подносе и један трошак који би имала да им накнади или држава
или општина. Д. Мил. | _______-----онианини
Прослава петогодишњице „Триглава“
Свима је већ познато, да у Крагујевцу постоји још од пре шет година културно друштво „Триглав“.
Овоме је друштву циљ: да гаји југословенску народну песму и у метност у нашем граду. Чланови овог друштва, могу бити сви искре ни Југословени.
Друштво има одличан певачки хор, тамбурашки оркестар и позоришни одсек, који су се истакли већ у неколико махова. Сем тога има своју библиотеку од 600 књига, од којих 450 пада на југословенску, а остало на страну књижевност.
„Триглав“ чини данас врло велике припреме, да изведе што лепше своју „Академију“, коју приређује поводом прославе петоголишњице свога оснивања, на дан 25 овог месеца у просторијама Рад. колоније.
Програм ове академије врло је обилан и репрезентирати ће целокупан рад и успехе овог агилног друштва. Друштво „Триглав“ заслужује по своме досадашњем раду сваку пажњу и симпатије нашега грађанства.
Г. М.
Зобово Јадранске страже | Дротоброћи
Једна од вреднијих сеоских организација Јадранске страже је несу. мњиво у селу Драгобраћи, среза гружанског. Заслугом претседника Јадранске страже у Драгобраћи г: Светомира Крсмановића, секретар: г. Миодрага Стефановића, благајну ка г. Мил. Мојсиловића и остали чланова одбора, у суботу 11 фебру: ара приређена је врло успела забе= ва у просторијама Драгобраћске ке фане, којој је присуствовало дост велики број сељака и сељанки # Еш села, а запажен је и ве
и орој грађана из Крагујевца. Као делегати Обласног одбора из Кр: гујевца на забави су били присутн“ пне Лазаревић и Тома Ружић
ри иг. Милора | и), ар. рад Мојсилови! Г. Ружић о | |
· „чл одржао је предавање ' Јадранској стражи, а г, Милорад Мо! силовић, један патриотски говор.
| А. 1. И нај беспосленим рОднициМО последње време већи број 6 С левих радника одлази у Јуже рбију да тражи посла, али до послења не могу у опше да доју већ се само излажу бесциљном 1" товању, западају у већу беду и '" дају на терет хуманих удружење " социјалних установа. На ову 0К0" На Банска управа Вардарске 6“ новине је указала једним расписо"