Glas šumadije, 30. 03. 1935., str. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Мзлазими СУботОоМ

'Чековни рачун бр, 5,140.

Огласа се примеју по тарифи,

Г. БОГОЉУБА ЈЕВТИЋА (0

| Иако је од састава владе г. Бо- | ку Александровске свете мисли · тољуба Јевтића протекло тек не- | да нас све окупи под окриље

што више од три месеца, издана | јединствене Отаџбине којој смо

_удан били смо за то време све-|сви подједнако драги, те нам за _доци једног дубоког преобра- | нашу будућност и сталешки про

жаја нашег унутрашњег живо- | сперитет у будуће неће бити по· та; били смо сведоци једне ево. | требне партијске легитимације,

луције која је спонтано, мудрим |већ само искрено и патриотско поступцима Краљевске владе,|понашање и оправданост и за наступала у нашем целокупвом | конитост наших захтева па да друштвеном, привредном ни по-|код свију инстанција дођемо до

- МР У "БРЂАНИ ђ МА ПАШЕ ИАЕА И Право рие АД вена и

| !

Заир давања ај аи АЦЕ

с“, но ај ћ а рањац њвн А авина УБ с. поља

· литичком животу. Претседник Министарског са-

вета г. Богољуб Јевтић, симпатичан као државник, који је био интиман сарадник Блаженовочившег Краља Ујединитеља на

изградивању

најсудбоноснијих

савеза који су Југославији осигурали миран развој на Балканском Полуострву, он је, у ши-

роким народним масама, био никад незаборавимо пошто-

задо-

задовољења наших потреба.

вање и љубав југословенског народа својим пожртвованим иступањем, када је први, голих руку, потрчао да спасава живот Бе-

смрусвог Краља Њитеза из чијих је уста још стигао да прими Његов последњи аманет упућен сво-

ме народу: Чувајте југославију !

Ово Краљевско завештање нико није осетио тако дубоко као он, који је овај свети ама-

нет лично примио из уста Велакога Мученика. Са својих великих државничких способности почастзован је мандатом Круне да састави своју националну владу. ХИ 1934, г. Богољуб Јевтић чини највеће напоре и жртве да без обзира на личне и партијске мо-

менте, на делу изграђивања на-

ционалне државе и чувања националних светиња, привуче све оне народне елементе који би гарантовали унутрашњу слогу, миран и конструктиван рад ње гове владе.

Кроз цео досадањи тако кратак, а тако плодан рад његове владе провлачи се тај национални моменат као једна освештана нит која се пробија у све народне делове и везује их у једну целину која искључује свако партизанство и сепарисање и стапа целу нацију једним чели-

чним амалгамом на коме преси-, Отшаџби- : тарифа Е напред-| их и полудржавних великих

јава гесло: да Краља,

ну и једну срећну, нову,

ну и снажну Југославију / %

Југословенски народ од свога уједињења до данашње владе г. Богољуба Јевтића имао је безброј прилика да окуша сва добра и зла појединих влала које су ницале из крила разних стра“ нака или разних групација. Данас се дала прилика југословен“ ском народу да на челу Краљев“ ске владе види једног нашег државника који је апсолутно из над појединаца, изнад партија и групација и изнад племенских и верских подвојавања. Он није хтео да дође за поједивце. Он није хтео да дође да разједи“ њава и да нас куша. Он је дошао Највишим поверењем, у 388

Већ при саставу исте, 2!-

Ви петља зелен 3п_ивменина нанесе иињаа-_ а док виа вени лиглињњисли завишицнииње пиинимвнск летима. смесе

Г. Богољуб Јевтић,

претседник Министарског савета и министар иностраних послова

Иако г. Богољуб Јевтић није основао своју владу на страначким темељима, која би служила само појединим групацијама, он ју је основао на чврсто итемељно изграђеном радном програму који ће бити основа 32 сва прегнућа у будућности и ко ји ће прикупити све наше стваралачке снаге у једну линију и један налет за националну државу. У нашем привредном животу много је грешено у прошлости што је довело до јаке депресије у свима привредним редовима. Владу г. Богољуба Јевтића видели смо одмах на ужурбаном послу да у томе правцу попра“ ви најтеже грешке из прошло сти. Резултати који су ва ово кратко време постигнути јесу: смањење земљарине за 20 процената; смањење пореза, смање ње такса, смањење железничких концентрација. држав-

новчаних усганова у циљу боље поделе кредита и јачег ог“ тицаја капитала; смањење каматне стопе код државних и при ватних банака, одлагање плаћања и смањење камате код зем“ љорадничких дугова, једну милијарду обезбеђеног кредита за велике и јавне радове, подиза“ ње путева и изградњу железница. · Овако смишљен и рационалан почетак даје пуно уверење, да не влада г. Богољуба Јевтића извести до краја цео свој радни програм, који има велики за' мах како у коренитој реформи нашег привредног живота тако и у свима другим правцима 2; шег државног, друштвеног

~ с“ кл ~ је"

УРЕЂУЈЕ

РЕДАКЕНОНИ ОДБОР

ИНТЕЗА, НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ |

Х. ~“. ОЗЕ 7.

привредног уређења у циљу по„дизања народне привреде, на„радног просвећивања, културног, моралног и физичког п0дизања целокупгог народа на |темељу правног лоретка и зако|нитости који морају бити у пот| пуности обезбеђени.

Г. Богољуб Јевтић, који је имао прилике и могућности да најбоље позна политичке и привредне прилике у свету, морао је да раскрсти са многим зас тарелим појмовима који су ко чили точак нашег привредног и националног живота. Привредна и национална структура Европе темељно је измењена у поратним годинама у правцу на ционализирања друштвеног и привредног живота. У таквој средини ми би се са застарелим појмовима упраељања државом и народном привредом потпуно угушили. Зато видимо да кроз цео програм Краљевске владе провејава једна неодступна тежња да се све друштвене класе народа подједнако снаже и оспособљавају 33 тешка привредна времена у којима живимо.

Духовно и неродно јединство

|изнад свију и изнад свега, с9цијалва правда и економски просперитет за све и свакога, то су сажети основи радног програма владе г. Богољуба Јевтића.

З Ј. С. Николић М последњи број=-е; · „Гласа Шумадије“

„Глас Шумадије. који је почео да излази 6 децембра 1930 године према одлуди Градског већа бр. 6709/35, услед опште кризе и стриктне штедње на свима позицијама градског буџета, престаје излазити са данашњим бројем. кличе

Као и сви наши градови и Крагујевац је услед промењених поратних прилика и опште привредне кризе имао безброј отворених комуналних, социјалних, привредних, хуманих и других проблема на решавање, чи | је је расправљање диктовало излажење једног неутралног, јавног гласила у Крагујевцу, чему је за време свога четворогодишњег излажења „Глас Шу. мадије“ одлично послужио и много допринео да се Крагује: вац у свима правцима почео правилно развијати. Расправља“ јући животна, национална и привредна питања целе околине, „Глас Шумадије“ је, дајући прилике свима јавним радницима да на овом делу сарађују, исто тако много допринео да се оправда поверење Шумадинаца који Крагујевац тако често називају срцем Шумадије.

Иако Крагујевац са престајањем излажења „Гласа Шумадије“ губи једну своју одлучну реч, надамо се да ће Крагујевчани у скором времену наћи устаоце и могућности да покрену

дедан нови лист у истом патриотском смеру који ће продужити започето дело на општем напредовању Шумадије,

МА а ие.

КРАГУЈЕВАЦ, 30 МАРТА 1985 Број 1 динај»

Претплата за. 3 месеца 12 дин.

После немочког нооружањи =;

Ситуација у Европи после установе опште војне обавезе у Немачкој постаје из дана у дан све више неодређена, нејасна, па чак и критична, ·

Сер Џон Сајмон, гнглески министар впољних послова лично је ових дана преговарао са немачким канцеларом г. Хитлером. Док француска штампа у томе гледа једну тежњу Немачке да разбије сарадњу Енглеске и Француске на делу мира, дотле су у Енглеској поједини листови оптимистички расположени и надају се да ће директни предговори који су вођени у Берлину спречити пренагле акције. Немачка у свему највише зазире од Источног пакта, јер неће да прими ризик да буде уплетена у спорове какве би овај пакт изазвао. Она даље неће ни Ду навски пакт онакав како је пројектован. Она пристаје да се Дустрији гарантује независност, али не и данашње политичко стање у. њој. Тако исто Немачка

ве жели да се повргти у Дру-

штво народа док јој се не одобри равноправност у наоружању. Поред свега тога како агенција Рајтер јавља из Берлина г. Хитлер је објавио да због 0ружања Совјетске Русије Не-

|мачка не може да учини ника-

кав битан уступак у погледу наоружања изузимајући ако Совјетска Русија пристане, да глав-

западних крајева на Далеки Исток и да смањи целокупно бројно стање својих ефектива.

Свакако да ће заказани састанак у Стрези (Италија) измећу г.г. Мусолиниа, Лавала и сер Џона Сајмона унети много јасноће у ново створену ситуацију. Мирољубиви фронт који сачињавају ове силе на сваки начин није акцијом Немачке пољуљан нити разорен. Шта више овај фронт ће последњим поступком Немачке која је и овога пута поцепала позитивне уговоре, само још више ојачати.

Између осталог видели смо, да је овај поступак Немачке знатно утицао и на силе Мале антанте и Балканског споразума које нису вољне да Мађарска са Аустријом учини исти препад као: и Немачка, У томе циљу Мала антанта ће предузети позитивне кораке, То видимо из изјаве г. Николе Титулеска министра иностраних послова Краљевине Румуније, који је ових дана боравио у Београду и новинарима дао следећу изјаву:

„Улога Мале антанте и Балканског споразума сувише је ва жна као што су веома велике и њихове одговорности у организовању и у одржавању мира, а да се ја као претседник ових двају организма директно не обавештавам о важним међународним догађајима у току и да са апсолутном искреношћу не кажем оно што нам наши интереси допуштају да усвојимо и оно што нам ониза увек 38брањују да трпимо. |

ни део својих снага премести из |

ли, М и Му Доњој основној школи, УП и УШу Палилул-

рит ~ ———_—_—_

Број 22% Рукопаси се не враћеју.

5 о“ а а

~ У ~

Још једанпут више, после измене мисли са претседником. Јевтићем, ја сам констатовао јединство погледа, које је је у данашњим приликама више него подршка: то је снага,“ |

Немачка безобзирно маневрише. Она је бацила на коцку мир Европе и жели да у овим тешким часовима извуче највеће могуће

користи за себе и своје аспира-

ције.

Но овај последњи акт Немачке изазвао је спонтану и врло јаку реакцију. Француска која је највише угрожена новим немачким наоружањем предузела је контра акцију. Уз Француску су Енглеска, Италија, Мала антанта и Совјетска Русија. Ако ове силе не примене санкције значи да самовољи Немачке ннко не може поставити границе. Ако би се примениле санкције, то би опет значило, градирање ратне опасности до највишег степена. Остаје дакле једино дипломатска акција која је у току. Од јачине, брзинеи њене снаге зависи хопе ли немачки маневар остати само као претња која има неоцењив значај као опомена.

бирачи Н гласачна места

У Крагујевцу је уписано укупно 7.503 бирача, Они ће гласати на 11 гласачких места. Ги П гласачко место је у Општини, Ш и ЈУ у Горњој основној шко-

ској основној школи, 1Х у Окружном суду, Х у школи у Колонији и Х! у Окружном суду.

У [ гласачком месту гласаће бирачи са почетним словом презимена од слова А до слова Л, у Под Л до Ш закључно без слова С, у ШодаА до М, ул од Н дош, ум ода до М, у УГод О до Ш закључно, у МИ од А до М, у УШ од О до Ш, у 1Х само на слово Мин, у Х само на слово М из целе вароши, у Х! бирачи из целе вароши са почетним словом презимена са словима Б,В,Д, Н, (Иве ·

Напомена. Гласачи који су гласали 1931 год. гласаће и сад на истим гласачким местима где су и онда гласали изузев гласача чија презимена почињу словом Б,В, Д, Н, С и Т који су уписани у ново формирано Х! гласачко место, које се налази у згради Окружног суда.

Г. Титолесну код Њ, КО. Вис, Кнезо-Намоснико ПОВЛО

Београд, 26 марта „Авала“ јавља: |

Њ, Кр. Вис, Кнев-Намесник Павле примио је данас у 13 часова у гудијенцију и задржао на ручку госпођу и г, Николу Титулеску-а, министра иностраних послова Краљевине Румуније. Ручку су присуствовали госпођа и г. Богољуб Јевтић претседник министарског савета

и министар иностраних послова.