Gledišta

0 ovom pitanju. Nemamo nameru da prognoziramo tokove društvenog razvitka, pored ostalog i zbog toga što je to otežano time što se ne možemo osloniti na temeljniju dijagnozu sveta i vremena u kojem živimo. Polazeći od rezultata Marksove kritičke analize klasnog društva čiji je savremenik bio (a svet se otada i te kako izmenio), možemo tragati za nekim relevantnim dimenzijama odnosa vlasti i socijalizma bez apriorističke sigumosti da ćemo ih naći. U najboljem slučaju pokušaćemo da postavimo bar neka bitna pitanja o ovom odnosu. 1 Marksova kritička analiza klasnog dmštva (predistorija čovečanstva) i kritičko prevladavanje teorijske i filozofske tradicije, naročito Hegelovog hipostaziranja države, demistifikovala je suštinu fenomena političke vlasti odredivši je kao otuđenu društvenu moć, koja onome ko njome raspolaže, pruža skoro nepredvidljive mogućnosti uticaja na dmštvene procese i pozitivno regulisanje dmštvenih odnosa u vidu političko-pravnog poretka 1 ). Vlast kao izdanak klasnog dmštva ima, razumljivo, svoju klasnu funkciju: ostvarivanje klasnog interesa. Dmštvene klase na usponu pomoću vlasti ruše temelje istorijski prevaziđenih sistema socijalnih odnosa i uspostavljaju pretpostavke sopstvene dominacije da bi se njome i dalje služile radi očuvanj a poretka koji obezbeđuje optimalno pozitivno ostvarivanje klasnog interesa. 2 ) Osim ove, parcijalne funkcije, politička vlast ima i svojevrsnu integrativnu funkciju očuvanje celovitosti inače nehomogenog, sukobima interesa razdiranog dmštva. Novovekovnom afirmacijom principa suvereniteta naroda i legitimiteta vlasti, razvojem građanske civilizacije u celini, teži se potiskivanju bmtalnog nasilja sa fasada vlasti, pokornost se pretežno postiže suptilnijim metodama (na primer, mass media) čime se građanskom načinu života daje izgled opšte prihvatIjivosti („dobrovoljno ropstvo”). lako je vlast prisutna tokom celokupne dosadašnje klasne egzistencije dmštva, to ne znači da ona ostaje nepromenljiva; svaka epoha i klasa utiskuju joj svoj pečat. Buržoazija, prva odista poduzetnička vladajuća klasa (za razhku od robovlasnika i feudalaca koji su prezirali rad), afirmacijom privatne

’) Opširnije vldi; Marks-Engels, Nemačka ideologija, Rani radovi, izdanje "Naprijed”, Zagreb 1961, stx. 356. 2 ) Govoreći o ulozi "državne vlasti" kao "organizovane sile društva” u übrzanju afirmacije kapitalizraa, Marks opredeljuje njenu istorijsku funkciju: "Sila je babica svakog starog društva koje u utrobi nosi novo društvo. Ona sama je ekonomski potencija." (Marks, Kapi t a 1, izdanje "Kultura”, Beograd 1964, tom I, knjiga 3—4, str. 442 i 456)

1332

NEBOJSA POPOV