Gledišta

svojine i na njoj sazdanog poretka, ima svoje uporište u poziciji u procesu proizvodnje. Robna privreda zasnovana na privatnoj svojini reprodukuje kapital skoro automatski, a politička vlast samo posredno, zaštitom pretpostavki ovog procesa, obezbeđuje stalno obnavljanje celokupnog građanskog načina života. 3 ) Funkcija vlasti u socijalizmu je znatno složenija, čak i komplikovanija ukoliko se više udaljuje od oružanog dela revolucije. Naime, nesumnjivo da i radnička klasa, težeći rastakanju građanskog društva unutar njega samog, biva prinuđena da se koristi institucijama tog istog građanskog društva. Težeći prekoračenju okvira građanskog sveta, ona mora posegnuti za vlašću da bi, kao i sve dotadašnje klase na usponu, eliminisala zatečenu vladajuću klasu, porušila njene, a uspostavila osnove svoje specifične dominacije. Ali time još nisu ukinut a bitna ishodišta klasnih odnosa. Nakon pre uzim a n j a vlasti, da bi se stvamo prekoračio horizont klasnog dmštva, nužno je praktično deplasirati njegova ishodišta i atribute, pa i samu vlast. Principijelno rešenje istorijske sudbine vlasti Marks je video u ukidanju realnih osnova klasnog dmštva nastajanjem dmštva izobilja i slobode. Šire razmatranje proc e s a ukidanja realnih osnova klasnog dmštva kao fundamentalne pretpostavke nastajanja socijalizma prevazilazi okvire ovog rada. Ograničili smo se na razmatranje samo nekih aspekata ukidanja klasnog karaktera dmštvene podele rada koja je u samom temelju klasnog dmštva. Osnovnu pažnju želimo da posvetimo jednom specifičnom ogranku takve podele rada usmeravanju dmštvenih procesa i obavljanju javnih poslova pomoću vlasti u vidu „profesije koja vodi računa o svojim sopstvenim interesima”. 4 ) Mada je

3 ) Razliku između starog i novog građanskog društva s obzirom na karakter političkih odnosa i vlasti jasno je uočavao Marks (vidi, pored ostalog: Marks, Prilog židovskom pitanju, Rani radovi, str. 70), a docnije i Lukač: "Ona (buržoazija N. P.) ima stvarnu vlast mnogo manje neposredno u rukama nego što su je imale prethodne vladajuce klase" (Đ. Lukač, Metodička razmišljanja o organizacionom pita n ju, "Politička misao", Žagreb 1964, br. 3, str. 120). 0 Vidn _ Šumpeter, Kapitalizam, socijalizam i deraokra 1 1 ja, 'Kultura” Bgd., 1960, str. 227. O tome je svojevremeno goV °^ lo x ppozoravajući na uzroke konstituisanja posebnih interesa u društvu: 'Gdje postoji podjela rada u društvenim razmjerama, tu pos-1 međusobno osamostaljivanje dielomičnih radova. . . društvo stvara određene zajedničke funkcije bez kojih ono ne može da bude. Ljudi koji su određem za _njih čine novu granu podjele rada unutar društva. Uni dobivaju time pose b n e interese i prema svojim mandatorima, om se nasuprot njima osamostaljuju i, država je tu." (Engels Pis m o Smitu Odabrana pisma, "Kultura", Zgb. 1952, str. 308—309). Ili na jednom drugom mestu on ide još dalje upozoravajući na povezanost proosamostaljivanja države i partije u odnosu na društvo: "Ali ti organi ciji je vrh drzavna vlast, služeći svojim posebnim interesima, pretvaraju se tokom vremena od sluge društva u njegove gospodare. To se može videti, na pnmer, ne samo u naslednoj monarhiji, nego isto tako i u demoKratskoj repubhci. Nigde "političari" ne predstavljaju odvojeniji i moćmji deo nacije nego baš u Severnoj Amenci. Obema velikim strankama koje se naizmemcno smenjuju na vlasti vladaju Ijudi koji od politike prave posao. , . Bas u Americi možemo najbolje videti kako se razvija taj proces osamostaljivanja državne vlasti u odnosu na društvo kome je ona imala prvobitno da služi kao oruđe." (Engelsov predgovor Gr at 19) m ratu u Francuskoj, ~Kultura" Bgd. 1596,

1333

GRANICE VLASTI I MOGUCNOSTI SOCIJALIZMA