Gledišta

tarijata, kao vladajuće klase” (Lenjin). U takvim okolnostima politika, pogotovo njeno klasno jezgro vlast, izbija u prvi plan, privredu je trebalo t e k izgraditi. Poput ranog kapitalizma, koji je nicao kroz prvobitnu akumulaciju kapitala, i „rani socijalizam” prinuđen je da izvrši svojevrsnu prvobitnu akumulaciju, a to, istovremeno, znači upotrebu sil e. Ona je proleterskoj revoluciji utoliko neophodnija jer nije trebalo samo istisnuti buržoaziju, već se moralo nadomestiti ono što domaća buržoazija nije dostigla u odnosu na razvijene kapitalističke zemlje. Sve ove okolnosti izazvale su snažnu koncentraciju vlasti radi podizanja materijalne osnove društva, što je na socijalnom planu imalo za posledicu da radnička klasa i dalje ostaje, u osnovi, u najamnom položaju. U ekonomiji podređena je državi koja preuzima ulogu istisnute buržoazije u procesu proizvodnje i ekonornije uopšte i (ili) objektivnim zakonima robne privrede, a u politici podređena je državi i partiji, tačnije rečeno državnom i partijskom rukovodstvu. Velika inicijativ a ma s a ispoljena u prvoj fazi revolucije, sve više se ukolotečava u okvire novostvorenog poretka i tzv. mirne izgradnje. Revolucionarne mase, ta materijalna snaga revolucije, diferenciraju se poput „trećeg staleža”, iz njihove utrobe izlaze na scenu moćne političke grupacije, pre svega, vođa revolucije, dok mase nestaju sa scene kao aktivni subjekti istorije (trajnost njihovog angažmana ograničena je samim postojanjem klasične vlasti). Bilo izbornim cenzusom, bilo različitim faktičkim onemogućavanjem „vlast je počela, kako formalno tako i praktično, da prelazi u ruke jednog sve manjeg brojagrađ a na”. 7 ) Potiskivanje buržoazije sa političkog, a potom i ekonomskog kormila društva i dostizanje određenog nivoa privredne razvijenosti zahteva novu interpretaciju fenomena vlasti. Dalja sudbina političke strukture, sraslih „vrhova" države i partije na šta je skretala pažnju Roza Luksemburg još u osvit Oktobra uspostavljene tokom oružane revolucije i neposredno nakon nje, ostaje otvorena. 8 ) Naime, kakva je realna socijalna funkcija političke vlasti koncentrisana u uskom socijalnom sloju kada više nema buržoazije niti neke druge klase koju bi istorijski bilo nužno eksploatisati? Ovo pitanje postavlja se utoliko oštrije što se pokazuje

■K. Rakovski, Opasnosti profesionalizacije vlasti, 13irokratija i tehnokratija" fzbornik tekstova), izdanje sila", Beograd 1966, knjiga I, str. 187. Luksemburg, Ruska revolucija, "Partija proletarijata" (zbormk tekstova), izdanje "Sedma sila", Bcograd 1966. gocune.

1335

GRANICE VLASTI I MOGUCNOSTI SOCIJALIZMA