Godišnjica Nikole Čupića
301
И сам знадеш цословицу стару,
Ја ћу ти је само навјестити :
„Није града у једном камену,
Није војске у самом јунаку,
Нит у циглој све мудрости глави“, Што л' је виши чин господства нечиј, Све њем теже дужности надлеже, Добро л творит не касни тренутка, Час је добра вјечност једна за се, Творење га одмах удвојава,
Па тек е мјеста и расти отпочне, Ал' без краја расте и плоди се,
Те ком боље, но тко га уради. Приступачан увређеним да си,
Тим ћеш подејећ' свег озлоба махе, Тим придобит' свег народа љубву Колик ичим на евијету другим,
И то ти је безопасност већа,
Нер милион сама т' оклопника ; Пак да и топ евак на рамо носи
И кумбаре коњма у ноздрве, Кадгод Фркну, ил на жвале хркну, По кумбара да им излијета,
А на побјег и свој живот другди Наставити, па славит" се ђоја,
Не помишљај, а ни поумљавај, Свуд је добра, тек највише ј' дома, Сербска серца, перси, а и мишце Од свашта су заклоништа твоја
И вазда ти безопасна бити,