Godišnjica Nikole Čupića

384

У црно се зави платно, о несрећни беде сине! Тугуј, плачи и уздшши, у ноћне се скривај тмине. Покој тражи, мрак где влада, а где светли зраци беже —

Ах! на земљи ништа нема, што те више с њоме веже.

Сунце сјајно, све радости с њим ће престат' твоје среће, (ве надежде с њим се губе, све утехе и највеће.

Ни једно дело Његушево, колико знам, није преведено на који туђ језик. Није ни чудо. Његуша само Србин може осећати и оазумети. Само је, колико знам, А Андрић у својој „Сезећеећје Фез Кигзбео Ћћитв Мопфепегто« стр. 128) превео на немачки химну Његушеву уписану у кубету цркве Св. Петра у Риму !. Јан. 1851. У бечкој Трибини (1883) приказан је био и Горски Вијенац немачком свету. Ту су и нека места самога оригинала доста, верно преведена. Не знам какав је, али не верујем да је велики, успех од тога био.

1881 године донеле су »Орпске илустроване новине« бр. 1.) слику Његушеву с кратком биографијом. Уредништво ту вели, да хоће да изненади своје читаоце једном радосном вешћу. „Штампарија А. Пајевића латила се тога лепога и родољубивога посла, да уз припомоћ српских књижевника, који су вешти томе, приреди и у достојном облику изда целокупни песнички рад владике Петра Петровића Његоша. — — Остаје нам само, да пожелимо, да то издање угледа што скорије света.« — То издање није још угледало света. Али о томе нећу овде говорити. Говорити о издању »целокупног песничког рада« и припремити све за издање тога рада, то су две са свим раз-