Godišnjica Nikole Čupića

298 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

Тако су први и најстарији јелински песници, Орфеј, Музеј, Памир итд., чија су имена везана за најстарије народне традиције, били, по свему што се о њима зна, песници химана и молитава какве су употребљаване кад се приносиле жртве боговима.

Песници ти живели су у давности какву кронологија не уме да одреди тачно. После њих сретамо Омера, између Х и 1Х Века. После Омера долази Хезијод, на сву прилику , на крају 1Х Века. Он је у свом спеву „Послови и Дани« давао савета и упуства како треба земљу радити и кућу кућити; и то његово дело, ком је Вергилије подражавао, из ког су јелинска деца учила како ваља живети и које Цицеро врло хвали, показује, да је у време кад је оно спевано, народ јелински већ био одавна изашао из патријархалних прилика или из времена авантура.

После Хезијода, од раскршћа УП и УМ! Века, почињемо сретати оне велике лирске песнике, које су Римљани још читали, а од којих је до нас допрло само по нешто њихових песама, колико тек да познамо јачину њиховог одушевљења, бујност њихових осећања, богаство мисли , лепоту њихове музике, богаство облика какво лирска поезија већ у то време има итд.

Да споменем само два-три главнија лирска песника.

Архилок (У полов. УП Века), био је песник мушке јачине и стојичке моралности; у животу је био спромах и несрећан па је и у песму изливао болове и горчину душе своје. Једном сатиром својом нагнао је тврдицу, оца своје дра ге, да се обеси. Он је први од песника употребио јамбски стих.

Сапфо |У почетку УГ Века), била је песник љубави. У нежне песме завијала је она туговање за неверним драгим. Римски лирски песници Тибул, Хорације, Овидије, подражавали су јој.

Алкеј, савременик Сапфин, бунио је својом јекови-