Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖИВНЕ ЕСТЕТИКЕ 999

ари моенеснуовннинкниншннои оаинн иИИнм = ша

том лиром народе да се дижу противу тирана и насиља; и описивао је чари слободе.

Анакреон |У почетку УГ Века), био је весели и лаки песник немирне љубави, вина и весеља.

Пиндар (У почетку ТУ Века), песник неограничене маште и узвишеног одушевљења. Прослављао је јунаке Олимпијских и других светских утакмица.

То су главнији лирски песници, а сви велики трагичари јелински, Есхил, СоФокло, Еврипид, као и знаменити комичар Аристофан живели су у У Веку; у времену дакле, кад је јелинска образованост била на своме врхунцу,

Али, ако је такав природан развој песничке књижевности; и ако остаје, да су за сваку врсту поезије, узев онако у опште, потребни извесни, специјални услови, опет се, осем старих Јелина, ни код једног другог народа не налази таква постепеност, у развићу књижевности нити таква природност у еволуцији литерарних, особено песничких облика. А не налази се за то, што многи народи, због овог, или због оног, не достижу такав ступањ образованости, углађености, мира, слободе и развића друштвеног на каквом се уметности могу расцветати у свима њиховим најсавршенијим начинима и облицима.

За то имамо пример на Азијским народима,

Код неких од тих народа тиранство политичко и кастичко свом тежином на разум и машту људску, зауставило је још од старих времена свако развијање паука и уметности. Код других, доцнијих и новијих раса, завојевања с поља прекидала су често књижевности у њихову највећем полету. Осем тога народи се мешају. Један другом дају мисли, веровања , навике па и књижевне продукте и укусе. Просвећенији и културнији народ намеће свом непросвећенијем и сиромашнијем суседу оно, што има код себе боље и лепше.