Godišnjica Nikole Čupića

300 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

Римљани, који су, после дугих ратова за освојење Италије, добили времена и воље да се баве наукама и уметностима у оно време кад се јелинска цивилизација, почела спуштати с висине на којој је била у Перикловом Веку, узели су, са свим природно, да се угледају на образованије своје суседе и да од њих зајме. И угледали су се, што је опет природно, и позајмљивали оно што је код Јелина најсавршеније и најлепше. Тако је римска књижевност почела Философијом и драмом; и од почетка до пропасти римске државе, робовала је урнецима и школама јелинским у такој мери, да се за римску књижевност може рећи да је мало што друго до превод и прерада јелинске књижевности.

Мењање мисли, литерарних урпека и укуса код народа модерне Европе јесте величанствен и карактеристичан Факат. Да не говоримо о Философији и научним испитивањима каква су, чак из дубине средњег Века док је латински језик био општи књижевни језик, и доцније вазда. везала научне раденике ма колико удаљене временом, простором и народношћу. И сама поезија, која ничле у вери, осећањима, погледима на свет, укус одређеног времена и прилика, и која за то увек носи са собом импресије времена у ком постаје, а и народности чија је, прелази од једнога народа другоме народу и постаје заједничко благо целог образованог света. Што кажем за поезију, вреди и за сваку другу уметност.

Народима појединим остаје да се поносе великим умовима, које су дали човечанству , али ти умови припадају, често, исто онолико другим народима колико и оном чији су по рођењу и језику. Није ретко да мисли и научни правци јаче напредују и већег утицаја на живот имају код другог народа него онамо где су прво никли; да су уметници и песници по кад што срећнији у туђини него у својој домовини.

у РР" ја Р4

Ми