Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 301

У таквим приликама, код тако живог и пространог саобраћаја измећу европских народа, није књижевност ни једног народа самоникли и независан продукат ђенија народног. Ни у једној књижевности не налазимо онај природан и постепен развој мисли и облика књижевних какав налазимо код старих Јелина, јер су позајмице споља то пореметиле. Све су књижевности одавна, али нарочито од ХУ Века кад се увело печатање књига, то моћно срество за додавање и растурање мисли, књижев. них укуса, постале заједничко дело и благо целог образованог света. У књижевностима свих народа налазимо, само јаче или слабије, у ужем или ширем пространству, исте тежње и жеље, као што налазимо у употреби и свеколике књижевне облике.

Али, са свим тим што књижевности данашњих европских народа имају заједничког и сличног, свака је од њих засебно и двојако занимљива.

Прво тим, што нам објашњавају како се мисли и _укуси са стране унашани прилагођавају специјалним моралним погодбама појединих народа; какве облике узимају, и каквог утицаја на живот људски имају у различним сргдинама.

Друго, свим оним што је у њима ориђинално:; т. ј. оним, што у нарочитим културним и моралним погодбама, осећањима, у карактеру народа, поднебију и т. д. самостално ниче.

Једно од најзанимљивијих поља у књижевности свакога народа јесте Лирска поезија.

Све што народ осећа и мисли, исказује најпре и најјасније у својој лирској песми. У њу он одева најтајније своје жеље и жудње; у њу излива душу своју. По њој се он најбоље познаје.

Могу народи бити на равној висини образовања, и живети у врло сличним друштвеним приликама. Могу