Godišnjica Nikole Čupića

304 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

разлога да јесу на овоме свету. „Дубина сваче; мелодична је и исказује се природно песмом“.

Али колико је таквих људи који могу прозрети у дубину ствари 2 Колико је таквих песника чија осећања теку из дубине свести о истини, чије је одушевљење, чији је занос истинит 2

Таквих је људи, и таквих је песника мало у сваком народу, и у сваком веку.

Оно чим поезија ради на људе јесте одушевљење песниково; а у јаком и истинитом одушевљењу песника има силе каквој се не може одолети Оно запаљује душе и носи људе онамо куд се оно вије. За то су велики, прави песници вавек имали јаког утицаја на народ, били његове вође и његови учитељи и реформатори његови. За то су и песници велики у сваком народу и сваком веку цењени и поштовани. Стари Јевреји слушали су у гласу својих песника реч Јехве, и веровали да су они избраници којима је Јехва открио истине и тајне живота људског и природе, до сазнања којих истина обични људи не могу достићи. И песници код Јевреја били су поштовани више од обичних људи, више од царева.

Код Арабљана, пре Махомеда, цењено је оно племе за особито срећно, и имало особиту пошту у земљи, које је имало доброг песника. Свечаности су у земљи уређиване у његову част, и на тим је свечаностима народним женскиње обучено у свечано руво, у песмама прослављало срећу да племена имају песника који ће им радње опевати, и учитељ бити. Сваке се године држала скупштина у вароши Окади на којима су се песници својим делима такмачили; и најлепша песма преписивана је златом и вешана у народном храму у Меци. У Персији се, и данас још иде у друштвима на гроб слатког песника Мохамеда

1 Гесфагев оп Негоез, Ш,