Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТетикЕ 305

Шемс-Един хоџе, |Хафиса) из ХТУ Века, који је, у лаким и елегантне лепоте песмама, певао љубави, пријатељству и вину. На острву Лезбу ковали су стари Јелини новце са сликом своје славне земљакиње, Сапфе. Код Келта су песници, барди, имали сву власт над народом. Они су му били свештеници, учитељи, вође, пророци.

Ако бисмо се сад вратили на питање, шта је лирска поезија, ја бих рекао да је она поезија одушевљења и да је у истини и јачини одушевљења песникова мерило њене савршености и лепоте.

Могу песници имати лаке и правилне стихове; могу исказивати осећања најразличнија и описивати свет и лепоте, све с извесним изгледом истинитости; али ће њихове песме бити без душе ако их одушевљење не загрева; дејство њихових песама биће слабо и прелазно, ако они сами нису искрени и одушевљени за оно чему певају.

Одушевљење је оно чим се Јелински лирски песници дижу над песницима римским и над већином песника модерних. Сапфо пева љубави јер је сама ватрено љубила. Алкеј пева слободи, јер је свом душом мрзео тиранство а волео слободу. Анакреон пева вину, јер је сам пио. Код Римљана је поезија више дело уметности него одушевљења. Она је и код нових народа великом већином песника такова. Од старих народа најближе су Јелинима. по одушевљењу својих лирских песника Келти и Јевреји. И љубав и мрзост, и очајање и родољубље, и побожност, и свако осећање човечанско казују песници та два народа јачином каквом само истинито одушевљење говори. Такав говор налазимо врло ретко у песника нових народа.

Ево како Келткиња — по Макферсону — јадикује за својим драганом, и како су барди певали љубави.

«Ноћ је; а ја сам сама, остављена на брегу који буре бију. Ветар брише кроз планину; јаруге хуче на дну ове стене; нигде немам да се од кише склоним. Оста-

ГОДИШЊИЦА ХП. 20